│ Datum kreiranja: 03. februar 2020. │
Kako je to i običaj, 2. februara, na Marin, Bunjevci su obilužili jedan od svoja četri nacionalna praznika „Dan Velikog prela”. U znak sićanja na 1879. godinu, kad je Veliko prelo prvi put javno održano, u organizaciji „Pučke kasine”, i danas, se Bunjevci rado okupljaje sa idejom da pokažu da nisu odustali od tradicije, jezika, običaja i kulture, a prija svega ne od svojeg porikla.
- Prelo koje raste iz godine u godinu je znak da se bunjevačka zajednica budi, da ljudi imaje želju i potribu okupljat se i slavit. Od 1879. godine i prvog javnog okupljanja, do ovi godina kad smo već ozbiljno zagazili u 21. vik nismo pronašli ništa bolje da bismo se družili, osićali se lipo i pokazali da je naša zajednica i dalje vitalna i da se borimo za svoja prava – istakla je Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.
Med brojnim zvanicama i gostima, prisutne je pozdravio i gradonačelnik Subotice, Bogdan Laban, koji je, izmed ostalog, istako:
- Lokalna samouprava kao i svake godine koristi priliku da čestita praznik Bunjevcima i da im poželi da i u budućnosti proslavljaju ovakve značajne datume na ovaj način. Mi ćemo biti siguran sagovornik u svemu što može da pomogne nacionalnoj zajednici Bunjevaca u očuvanju njihovog identiteta, kulture, jezika i svega ostalog što čini i bogatu kulturnu baštinu Subotice – kazao je gradonačelnik Laban.
Nacionalni praznik Bunjevaca organizovala je Ustanova kulture „Centar za kulturu Bunjevaca”, nuz podršku NSBNM, a nisu zaboravljeni ni tradicionalni elementi proslave, izbor najlipše preljske pisme i najlipše prelje. Najlipšu preljsku pismu je i ove godine napisala Gabrijela Diklić, a nosi naziv „Majkina želja”.
Med deset kandidatkinja, za najlipšu prelju izabrana je Nevena Vidaković, Minea Mijatov je prva, a Nikolina Đurašinović druga pratilja.
│ Datum kreiranja: 27. novembar 2019. │
Iako je od Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostali Slovena prošla 101 godina, tadašnje odluke narodni prvaka ima uticaja i na današnje vrime. Upravo je te, 1918. godine, 25. novembra, otvoren put ka realizaciji davnašnje ideje – da svi Južni Sloveni žive u jednoj državi.
Med onima koji se s posebnom pažnjom sićaje Velike narodne skupštine jesu Bunjevci, a koliko im je ovaj datum značajan divani i podatak da su 25. novembar izabrali za jedan od svoja četri nacionalna praznika. Tako je i ove godine, baš 25. novembra, u Velikoj vićnici Gradske kuće u Subotici, svečanom akademijom i obilužen nacionalni praznik Bunjevaca – Dan Velike narodne skupštine, u organizaciji Ustanove kulture „Centar za kulturu Bunjevaca”, a pod pokroviteljstvom Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.
Velika narodna skupština bila je misto di su „udareni temelji” države u kojoj i danas živimo, al i jedan od ključni momenata za istoriju Bunjevaca na ovim prostorima. U želji da sačuvaje svoj identitet, Bunjevci su bili možda i ključan tas na vagi u vrime kad se odlučivalo o granicama posli Prvog svitskog rata. Nažalost, početni entuzijazam je ubrzo splasnio, a Bunjevci su krenili putom gubitka identiteta, s novom ključnom tačkom 1945. godine – donošenjom Dekreta koji je onemogućio da se Bunjevci tako izjašnjavaje. Danas, Bunjevaca ima daleko manje neg te 1918. godine, kad ji je moralo bit bar 84.000, na osnovu 84 delegata od 757 koliko ih je bilo na Velikoj narodnoj skupštini, al ti Bunjevci i danas Srbiju smatraje ko svoju matičnu državu.
Naglašavajuć da 101. godinom od Velike narodne skupštine počima pisanje stranica drugog vika od ovog istorijskog događaja dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, je istakla:
– Tada (na Velikoj narodnoj skupštini) smo izabrali izlazak iz Austro-ugarske i građenje Kraljevine Srba, Slovenaca i Hrvata. Tili smo svoj nacionalni napridak, al i napridak ostali naroda nuz nas. Izabrali smo veliku porodicu slovenski naroda u kojoj ćemo bit grana velikog stabla. Izabrali smo, al to nismo i dobili.
Bunjevci su imali velike žrtve u Prvom svitskom ratu, a novi udar na nji bio je posli Trijanonskog mirovnog sporazuma 1920. godine.
– Novom granicom su od nas odvojeni naša braća i sestre u Mađarskoj. Uslidio je potom Drugi svitski rat, novi gubici, a potom i Dekret po kojem smo imali pravo da se izjašnjavamo samo ne onako kako mislimo. Duge decenije tišine i društvene nepravde trajale su sve do 2003. godine kad je osnovan prvi Bunjevački nacionalni savit.
U momentu kad je prošo pun vik od Velike narodne skupštine, ponovo je zaokružena jedna cilina. Naime, 1918. godine se u subotičkoj Gimnaziji učio bunjevački ko maternji jezik, a od ove jeseni je to u Gimnaziji „Svetozar Marković” ponovo moguće.
– Korak po korak, ostvarivamo danas snove naši bunjevački velikana, biskupa Ivana Antunovića, Blaška Rajića, Paje Kujundžića i mnogi drugi. Put je bio dugačak i trnovit, al priprike nisu bile snažnije od naše volje da budemo Bunjevci. Zato vam čestitam nacionalni praznik sa željom da ispisane stranice drugog vika od Velike narodne skupštine budu primer kako se bori i postoji jedan mali narod velikog srca, zelena i jaka grana slovenskog stabla! – naglasila je dr Kujundžić Ostojić.
U ime Vlade Republike Srbije, lokalne samouprave i gradonačelnika Subotice Bogdana Labana prisutnima se obratio Dragi Vučković, načelnik Severno-bačkog okruga. On je tom prilikom istako da se svi zajedno moramo sitit velikog dila generacije koja je stvarala granice nove države i da promislimo o porukama koje su nam naši prici ostavili, odnosno pokušamo našu vertikalu vridnosti usmiravat ka njevom amanetu.
– Bunjevci i njihove starešine su tačno znali za šta se bore i to su i uradili. To treba da se prepozna kao vrednost, da se zna da postoje neke stvari koje nisu relativne i postoje stvari za koje se vredi boriti. Šta je ono što mi danas kao generacija treba da odgovorimo, da budemo barem malo dostojni naših predaka? U ovim, mirnodopskim uslovima, i Republika Srbija i Grad Subotica su mesta koja su otvorena za participaciju bunjevačke nacionalne manjine. Da mladi imaju šansu da se školuju na svom maternjem jeziku, da se neguju običaji, da se neguju vrednosti naroda. Jer, ako mi ne budemo znali ko su i kakvi su Bunjevci, onda nećemo znati ni kakvi smo mi sami. Sa druge strane, dok god Bunjevci budu čuvali svoj identitet, to je siguran znak da ćemo i mi biti bolji, jer nas oni čine boljim. Živeli Bunjevci, živela Srbija!
Divaneć o Trijanonskom sporazumu koji je dono nove granice Evrope, a koji je itekako utico i na Bunjevce, istoričar Goran Vojnić Purčar je naglasio:
– Viševikovna težnja južnoslovenski naroda ka stavaranju jedne velike zajedničke države je ostvarena. Oni kojima su bila uskraćena nacionalna prava u Austro-ugarskoj dobili su mogućnost da se nezavisno razvijaje sa svojim sunarodnicima. Što se Bunjevaca tiče, većina je došla pod okrilje kasnije Kraljevine SHS, a jedan dio je osto u Mađarskoj. Velike sile, prije svega Francuska i Velika Britanija, odredile su granice. Ta granica je podilila Bajski trougao (prostor izmed Subotice, Sombora i Baje na kojem je bilo najviše Bunjevaca), a oko 60.000 Bunjevaca je ostalo u Mađarskoj. Jedan dio se preselio, a velik dio je osto i asimilovan je. Poslidica svega je da u Mađarskoj danas ima malo Bunjevaca, slabo poznaje svoj jezik, a država Mađarska im ne dozvoljava da se izjašnjavaje ko zasebna nacionalna manjina.
U kulturno-umitničkom dilu programa učestvovo je Mišoviti hor Gimnazije „Svetozar Marković” pod upravom Veselina Jevtića, Ivan Ivanković Radak, Kornelije Vizin, Emina Tikvicki i Tamara Babić, ko i Kulturno-umitničko društvo „Aleksandrovo”.
│ Datum kreiranja: 17. avgust 2019. │
Svečano je bilo u četvrtak u Subotici kad je centrom varoši prošo defile učesnika obilužavanja nacionalnog praznika Bunjevaca – „Dana Dužijance”. Dica, mladi, i oni malo stariji, priko 400 učesnika, obučeni u narodne nošnje, pridvođeni bandašom i bandašicom imali su istu ideju – pokazat dio tradicije bunjevačkog življa, tako lipo sklopljene u mozaik šarene Subotice – a sve ko zafala za uspišan cilogodišnji poso nigovanja zrna žita, od sitve do žetve.
Najsvečaniji čin proslave bio je svakako momenat kad su bandaš i bandašica pridali domaćinu proslave kruv od novog žita. Bio je tosimbol zaključenja centralne manifestacije, a nacionalni praznik, u realizaciji Ustanove kulture „Centar za kulturu Bunjevaca”, nuz podršku Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, te pomoć bunjevački udruženja, se proteže od Svetog Marka, kad se žito blagoslovi, do Velike Gospojine kad se zafaljiva na plodovima.
– Pridajem vam ovaj kruv od novog žita sa naši plodni njiva da Dužijancu još dugo slavimo – kazala je Dunja Mačković, bandašica, pridajuć kruv od novog žita pridsidnici Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine dr Suzani Kujndžić Ostojić, dok joj je Vladimir Vuković, bandaš, prido vinac od novog žita.
– Dok sam primala ovaj kruv, mislila sam se koliko je dosad kruva ispečeno, koliko je žita požnjeveno, da bi nas, Bunjevaca, i svi drugi sugrađana, bilo u ovolikom broju. Koliko je samo truda, znoja i volje uloženo da se ova neprigledna ravnica otme od onog što su naši prici zatekli ada su stigli dovde. Iz sveg tog je iznikla Dužijanca – istakla je pridsidnica NSBNM, te je dodala da je u prithodnom periodu bunjevački posto priznat ko jezik, a ne samo govor, te nastavila:
– Učinićemno sve da bunjevački bude službeni jezik u Subotici i u svim mistima u kojima je utkana naša istorija. Uostalom, prvi statut Subotice pisan je na bunjevačkom, a sad bi se mogli vratit di nam je misto.
Slavili su Bunjevci i ranije svoj nacionalni praznik, al je centralna proslava uvik bila u Velikoj vićnici Gradske kuće u Subotici. Napor da se sve pribaci na otvoreno nije bio jednostavan, al je pogled na pun gradski trg bio najbolja nagrada za sav uloženi trud. Bunjevci, al i svi drugi sugrađani, rado su uživali u promociji tradicije.
U ime lokalne samouprave praznik Bunjevcima je čestitala Zagorka Panić, pomoćnica gradonačelnika i gradska menadžerka.
– Okupili smo se u srcu Subotice, na mestu gde je utkana sva naša istorija i na kome se prepliću sadašnjost i budućnost. Ovo je tradicionalna svetkovina ponosa i dostojanstva, zahvale na novom žitu i hlebu. Slavimo i najviše ljudske vrednosti, marljivost, mukotrpan rad, upornost, a uvažavanje posebnosti je temelj budućnosti i napretka. Lokalna samouprava je uvek tu da bude siguran partner, podrška, ne samo za čuvanje Dužijance, nego za sve ono što baštini tradiciju i kulturu, a Subotica je poznata po negovanju različitosti koje nas zbližavaju.
U svom izlaganju prof. Miroslav Ilić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose s virskim zajednica podvuko je ideju o borbi Bunjevaca za očuvanje samobitnosti.
– Ova borba je prolazila, a prolazi i dalje, kroz velike izazove i iskušenja. Jedini koji razumeju težinu tih izazova i koji imaju empatiju prema Bunjevcima jesu Srbi, jer Srbe i Bunjevce veže bolno iskustvu koje se tiče pokušaja nasilnih asimilacija. Jedan od takvih činova desio se u maju 1945. godine, kada je Glavni narodno-oslobodilački odbor u formi naredbe poništio bunjevačku i šokačku samobitnost.
Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku dilatnost prof. dr Zoran Milošević nuz čestitke je uputio i riči zafale.
– Hvala vam što smo zajedno i što promovišemo nešto što nije samo tradicija, nego i moderna Srbija. čuvamo sećanje na naše pretke, promovišemo skromnost, posvećenost i vrednoću, sve što nam treba za budućnost. Vrednosti koje stvaramo jesu da ostanemo vredni, radni i skromni, a drugo da uspostavimo dijalog unutar sebe, da dida i dite budu zajedno, da promišljaju zajedno o vrednostima koje su bliske i mladima i starima, da nađemo u sebi mir, kao i mir u odnosima sa drugima u našoj lepoj Subotici, Vojvodini i Srbiji.
Okupljene je pozdravio i dr Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu uprave i lokalne samouprave.
– Hvala na pozivu na katoličku Veliku Gospojinu, a mi vas pozivamo na pravoslavnu u Zrenjaninu. Upravo to govori kako mi i na koji način vidimo ovaj grad, Bačku, Vojvodinu i Srbiju. Vidimo ovo kao nešto gde zajednički radimo, stvaramo, a kada treba da slavimo, ali i da se čuvamo da bismo mogli da trajemo – dodo je Bošnjak.
Posli pozdravni govora uslidio je kulturno-umitnički program u kojem su učestvovali BKC „Tavankut”, PG „Kolo” Tompa, GKUD „Sombor”, KPD „Jedinstvo Egyseg”, OKUD „Mladost”, KUD „Aleksandrovo” i KUDŽ „Bratstvo”, s bunjevačkim folklorom, dok se Katarina Novaković pridstavila s groktalicom. Cila proslava zaključena je tradicionalnim bandašicinim kolom koje je otvorilo vrata za sve one koji poštivaje bunjevačke običaje.
│ Datum kreiranja: 25. februar 2019. godine │
Svečanom sidnicom u Plavoj sali Gradske kuće u Subotici, Nacionalni savit bunjevačke nacionalne manjine proslavio je drugi u nizu nacionalni praznika Bunjevaca „Dan osnivanja prvog Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine – 23. februar”.
Svečana sidnica počela je podnošenjom Izvištaja o radu NSBNM-a za poslidnji godinu dana. Druga tačka bila je rezervisana za dodilu posebni priznanja koja su prija nikoliko godina ustanovljena od strane Savita, a dodiljivaje se za poseban doprinos u nikoliko oblasti. Treću tačku Dnevnog reda, al i nacionalni praznik, obilužilo je pridstavljanje Rečnika bačkih Bunjevaca (Ričnika bački Bunjevaca) u izdanju Matice srpske, te Gramatičkog i pravopisnog priručnika bunjevačkog jezika, čiji je izdavač Nacionalni savit bunjevačke nacionalne manjine.
– Tokom protekle godine, posli izbora za nacionalne savite nacionalni manjina, oformili smo četvrti saziv Savita. Prošle godine usvojen je i nov Zakon o nacionalnim savitima i nacionalnim manjinama u čijem smo pripravljanju uzeli učešće, a godinu smo ispratili objavom u Prosvetnom glasniku da je izborni predmet bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture preimenovan u bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture. Odobreni su i planovi i programi za izučavanje izbornog predmeta u sridnjim škulama, a nuz to, iz štampe je izašo i Ričnik bački Bunjevaca kojeg smo dugo čekali. Nema situacije, riči i stvari u bunjevačkom jeziku koja se ne nalazi u njemu. Takođe, završili smo Gramatički i pravopisni priručnik za bunjevački jezik koji zahtiva još tušta rada, poput onog na Ričniku, al će, zasad, on bit dovoljan za pridavače i novinare koji se služe bunjevačkim jezikom, ko osnova za dalji rad i određen standard bunjevačkog jezika. U narednom periodu očekiva nas poso oko izbornog predmeta za sridnje škule. Logično bi bilo, s obzirom na to da imamo izborni predmet za buduće pridavače na Pedagoškom fakultetu, etnokulturna istorija Bunjevaca, kad bi u narednom periodu imali lektorat za bunjevački i na univerzitetskom nivou – kazala je tom prilikom pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine dr Suzana Kujundžić Ostojić.
Prisutne je u ime lokalne samouprave i gradonačelnika Subotice Bogdana Labana pozdravila i praznik čestitala Miroslava Babić, članica Gradskog vića zadužena za oblast kulture, a čestitkama su se pridružile pridstavnice Ministarstva prosvite, nauke i tehnološkog razvoja i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne zajednice.
– Nacionalna šarolikost Subotice je deo njene istorije, kao i Bunjevci koji su ostavili i ostavljaju svoj trag u stvaralaštvu. Najveći broj nacionalnih saveta svoja sedišta imaju upravo u našem gradu, bunjevački, hrvatski I mađarski, a tu su i predstavništva Nacionalnog saveta Jevreja I Nemaca. Lokalna samouprava će i u narednom period biti podrška manjinama u oblasti kulture, prosvete, informisanja i očuvanje tradicije Bunjevaca – naglasila je članica Gradskog vića Miroslava Babić.
Najvridnije priznanje NSBNM posebno priznanje „Ivan Antunović” (za poseban doprinos na očuvanju nacionalnog identiteta Bunjevaca) dobio je Zvonko Bogdan. Priznanje „Mijo Mandić” (za poseban doprinos u oblasti obrazovanja Bunjevaca) dobili su Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne zajednice i Ministarstvo prosvite, nauke i tehnološkog razvoja. Martin Hencelman je nagrađen priznanjom „Ambrozije Šarčević” (za poseban doprinos u oblasti naučno-istraživačkog rada o Bunjevcima), a istim je posthumno nagrađena Marija Bojanin. Priznanje „Mara Đorđević Malagurski” (za poseban doprinos u oblasti kulture Bunjevaca) uručeno je Nevenki Bašić Palković, dok su priznanje „Kalor Milodanović” (za vrhunski doprinos u oblasti informisanja na bunjevačkom jeziku) zaslužili Nataša Stantić i Siniša Tikvicki.
Strana 3 od 9
- Vi ste ovde:
-
Početak
- Bunjevačka zajednica
Министарство информисања и телекомуникација
