Svi koji su rado pratili ovogodišnje dane na petnajstom Festivalu bunjevačkog narodnog stvaralaštva mogli su i kroz završno veče da se podsite dešavanja ove godine, al i dešavanja tokom 15 godina postojanja ovog specifičnog programa.
No, bila je to prilika i da se proslavi još jedan jubilej, 20 godina Kulturno-umitničkog društva „Bunjevka” koje, nuz druge aktivnosti, i organizuje pomenuti festival već deceniju i po.
Upravo je proslava dva jubileja bila razervisana za poslidnji dan ovogodišnjeg Festivala, a bila je to prilika da se prisutni podsite kako je to „Bunjevka” radila tokom dvi decenije. Tog se podsitila i dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine koja je tom prilikom istakla da je u KUD „Bunjevka” svi ovi godina urađen velik poso na očuvanju bunjevačke kulture i tradicije.
Ona se zafalila i Kati Kuntić, pridsidnici KUD „Bunjevka”, na velikom trudu, al i na odricanju, jer je dobar dio vrimena, koji je, na primer, mogla provest sa svojom familijom, koja je, istina takođe vezana za rad KUD-a, provela radeć na očuvanju bunjevačke kulture i tradicije.
Bila je to prilika da se uruče i prigodne povelje i zahvalnice svima onima koji su u protekli dvadeset godina pomogli u radu KUD „Bunjevka”, al i da se promoviše monografija koja divani o dva važna jubileja.
– Kulturno-umitničko društvo „Bunjevka” je osnovano sa ciljom da se očuva bunjevačka kulturna baština i već dvadeset godina na tom istrajno radimo. Igrali smo bunjevačke igre, pivali naše pisme, nigovali našu kulturu i tradiciju. Konačno, ove godine je ministarstvo kulture Republike Srbije uključilo naš program u „Dane evropske baštine”, oni su smatrali da smo mi najbolji reprezent bunjevačke kulture, a na to priznanje smo izuzetno ponosni – divani Kata Kuntić, pridsidnica KUD „Bunjevka”.
Ovogodišnji Festival je dobio tušta pofala, a da su pofale na mistu potvrdio je i Mirko Bajić, pridsidnik Izvršnog odbora BNS-a.
– KUD „Bunjevka” radio odlično i ovaj Festival je ono što je najvridnije u okviru očuvanja bunjevačke kulturne baštine i identiteta. Ovogodišnji program se posebno izdvojio, ne zato što je rič o godini jubileja, nego i po organizaciji i sadržaju, al i po porukama koje smo mogli čut, a koje se tiču zaštite identiteta i kulturne baštine nas Bunjevaca. Od prošle godine Festival bunjevačkog narodnog stvaralaštva se nalazi med manifestacijama od važnosti za Grad Suboticu, nadamo se punoj podrški, da će tretman bit isti kod slični programa drugi nacionalni zajednica, pa će, samim tim i rad bit lakši. Imamo tušta udruženja koja se bavi kulturom Bunjevaca, a ovaj Festival mora bit siže svega tog. U njega moraje bit svi uključeni, jel je ovo i Fesitval svi Bunjevaca – dodo je Bajić.
Nakon što je završen svečani dio zatvaranja Festivala, prisutni su mogli pogledat izložbu fotografija koja svidoči o tom kako je KUD „Bunjevka” radilo u protekle dvi decenije.
U okviru petnajstog Festivala bunjevačkog narodnog stvaralaštva, četvrtog dana Festivala održana je i četvrta Panel konferencija „Usmeno narodnog blago, običaji i tradicija bački Bunjevaca”.
Konferencija je održana u Plavoj sali Gradske kuće u Subotici, a ideja vodilja je, ko i na prijašnje tri, zaštita nematerijalnog kulturnog blaga u našoj zajednici. Konferencija se sastojala iz tri dila, stručnog pridavanja pridstavnika Centra za nematerijalno kulturno nasliđe Ministarstva kulture Republike Srbije, promocije zbornika sa prithodne Panel konferencije, dok je treći dio bio posvećen novim inicijativama za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasliđa Bunjevaca („Tradicionalni kolač – Božićnjak”, „Polivači”, „Slamarstvo – bunjevačko nacionalno obilužje” i „Prve bunjevačke komponovane pisme”).
O samom načinu i koracima kako se mož doć do zaštite nematerijalnog kulturnog nasliđa jednog naroda divanio je Saša Srećković, muzejski savitnik Etnografskog muzeja u Beogradu i član evalucionog tila UNESCO-a u Parizu za liste nematerijalnog kulturnog nasliđa.
– Jedan od najizrazitiji primera bogatog nematerijalnog kulturnog nasleđa se odnosi i na Bunjevce. UNESCO-ve liste su prepune interesantnih običaja i tradicija i one svakako mogu da budu sačuvane u jednoj bogatoj riznici. Naravno, da bi se stiglo do te liste, postoje i određeni administrativni koraci da se nematerijalno kulturno blago prepozna u jednoj široj međunarodnoj areni. Zato je najvažnije da sami Bunjevci, kao i sve druge zajednice, budu svesne vrednosti svog folklora i nematerijalnog kulturnog nasleđa. Prvi korak je da se takvi elementi prepoznaju u samoj zajednici, da se vrednuju, prouče i dokumentuju, da se popišu na regionalnom i nacionalnom nivou, a tek potom ide korak kada se traži put do liste UNESCO-a. Nadam se da će ti koraci slediti jedan za drugim i kod Bunjevaca, ali to najviše zavisi od same zajednice – istakao je Srećković.
Zamoljen da predvidi koji bi to element iz bogate bunjevačke tradicije najprije mogo da se nađe na reprezentativnim listama, Srećković je odgovorio:
– Teško je da se tako nešto predvidi, ali je, što se tiče opšte vidljivosti na nivou Srbije, to najverovatnije za Dužijancu i slamarke. Prepoznaje se kod Bunjevaca i mnogo drugih stvari, ali mi se čini, s obizrom na opštu vidljivost, da bi ove tradicije mogle biti prve na redu kada dođe vreme za nominaciju za Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Referat o tradicionalnom kolaču – božićnjaku, iznela je Nela Ivić, o običajima za Vodeni ponediljak divanio je Branko Pokornić, Kata Kuntić je divanila o slamarstvu, dok je Tamara Babić bila zadužena za divan o prvim bunjevačkim komponovanim pismama. Ona je ujedno bila i koordinator programa Fesitvala.
– Važno nam je što je ministarstvo kulture Republike Srbije pripoznalo projekat KUD „Bunjevka” ko jedan od ključni i važni za bunjevačku zajednicu. Dobili smo priliku da pokrenemo nike nove inicijative, nike su nastavljene od prošle godine, a sve su to važne teme u borbi za očuvanje našeg nematerijalnog kulturnog nasliđa, jel Bunjevci zaista imaju bogato kulturno nasliđe. Nadam se da će nike od tema koje su inicirane u protekle četri godine bit zaštićene u okviru organizacije UNESCO. Taj poso se mora što prije završit, poznato je da ima dosta svojatanja naše kulture i običaja, a na ovaj način bi tome mogli stat na kraj. Zaštitom bunjevačke kulture dobićemo potvrdu autentičnosti i pripoznatljivosti. Ovo je samo početak jednog ozbiljnog rada, a možda će ovaj rad pomoć formiranju ozbiljni institucija koje će ubuduće stat iza ovaki projekata – kazala je Tamara Babić.
U ponediljak, 5. septembra 2016. godine u Narodnom pozorištu na sceni „Jadran“ u Subotici, odigrana je premijera pozorišne pridstave – „ZEMLJA NAŠI PRADIDOVA“ u povodu obilužavanja „330 godina od doseljavanja Bunjevaca u Bačku“ u izvođenju dramske grupe KUD „Bunjevka“.
Tekst i režiju za pridstavu je uradila Kata Kuntić.
Radnja pridstave „Zemlja naši pradidova” smeštena je od XVI – XIX vika, u tri čina.
I čin, XVII vik - kroz dijalog i izvođenje bunjevački epski pisama (groktalica) prikazuje se težak život Bunjevaca pod turskom vlašću na području Hercegovine, velike seobe naroda, bolna razdvajanja familija, težak – dug put, do obećane zemlje u Bačkoj.
II čin, XVIII vik – život Bunjevca pod Austro-Ugarskom vlašću, ratovi, nedaće do konačnog uspostavljanja društvenog građanskog uređenja.
III čin, XIX vik – buđenje nacionalne svisti Bunjevaca i prva udruživanja i borba za očuvanje nacionalnog identiteta.
U pridstavi na osnovu istorijski činjenica prikazuju se značajna događanja, imena i dila.
Dramsku grupu KUD “Bunjevka” činili su glumci amateri – ko i velik broj statista, članovi folklorni grupa KUDŽ “Bratstvo” iz Subotice, KUD “Aleksandrovo”, članovi Udruženja penzionera i Udruženja invalida Subotica.
Mladi novinari koji vridno rade u redakciji lista za mlade na bunjevačkom jeziku „Bocko” završili su raspust, naravno ne litnji škulski, neg onaj koji je pridviđen za članove „Bockove” redakcije.
Izlazak novog, trinajstog broja njevog omiljenog lista bilo je zakazano za početak septembra, pa je tribalo teme, koje su se „krčkale” u pametnim glavicama metnit na papir na vrime, te ji oblikovat u prave novinske priloge. Da taj rad bude lakši, te da povratak u stvaralački „pogon” prođe brezbolnije, u Bunjevačkom media centru, koji je i izdavač lista „Bocko” potrudili su se da sve zajedno okupe na jednodnevnoj ekskurziji na „Rokinom” salašu.
– Imali smo malo dužu pauzu izmed dva okupljanja, ipak, bio je litnji raspust, dica su bila vridna, u škuli i u našoj redakciji, pa su zaslužila i malo duži odmor. No, i dok su bili na raspustu, bilužili su ideje, tekstove, pa je ovo bila prilika da vidimo šta se to dešavalo, al i da čujemo tekstove. Ko i uvik, oni su ti koji pridlažu teme, pišu tekstove, a mi, stariji, smo tu da malo pomognemo savitima, skrenemo pažnju na detalje, te da pomognemo u uređivanju novina. Ko i uvik, cilj je da se u novinama u što većoj miri vidi njev rad, jel mladi najbolje znaju šta nji zanima, i koje su to teme koje će privuć najviše pažnje – divani Nikola Stantić, mentor redakcije.
U divanu sa mlađom generacijom novina saznajemo i teme koje su bile zanimljive.
– Kako je liti obično svima zdravo vruće, onda sam pisala o tri načina kako se razladit. Inače, volim da pišem o prirodi, vrimenu, uvik lako nađem temu. Zanimljivo mi je na našim radionicama, a najviše volim da slušam kad drugi čitaje tekstove. Uvik je to prilika da naučim štogod novo, al i da ja dobijem kaku ideju – kazala je Katarina Barta.
Sanja Martinović je priznala da u početku nije znala ništa o novinarstvu, al da je brzo savladala osnove, koje potom nadograđiva.
– Važno je brzo naučit kako napravit osnovnu vest koja se posli mož proširit i na čega triba obratit pažnju. Svi oni koji se pitaje dal bi se snašli ko novinari i oni koji zanima ova profesija, nek nam se slobodno pridruže, sigurno će štogod korisno naučit, a možda i otkrit svoju buduću profesiju.
Od Denisa Vukmanov Šimokova saznajemo šta je bila njegova tema za novi broj novina za mlade „Bocko”.
– Kako je lito vrime kad ima dosta radova u voćnjacima, baščama i na njivama, piso sam o sezonskim poslovima. Nije sramota radit, a dosta je mladi upravo lito koristilo za ovake, sezonske poslove da zarade sebi džeparac.
O daljim planovima u „Bockovoj” redakciji divanio je Boris Bajić, direktor „Bunjevačkog media centra”. – Uvik pokušavamo da dicu nagradimo za njev dobar rad, pa je i ova jednodnevna ekskurzija bila prilika za to. Zadovoljni smo kako teče rad mali novinara, a kako oni rade najbolje pokazivaje prijašnji brojovi „Bocka”. Svaki je sve bolji, a nadam se da će tako bit i u buduće. Na žalost, ne možemo uvik znat koliko ćemo brojova izdat u jednoj godini. Volili bi kad bi stigli do statusa da budemo misečnik za mlade i dicu, al to dosta zavisi od sridstava koja ostvarimo na konkursima —istako je Bajić.
Uživanje u autentičnom okruženju, a opet i ekološkom na obali Ludoškog jezera pomoglo je malim novinarima da opet probude stvaralački zanos koji je moždar bio malko uspavan tokom vrili litnji dana. Olovke su zarezane, papiri pripravljeni, a sad samo ostaje da se ideje pritoče u lipe tekstove.
Strana 8 od 9
- Vi ste ovde:
-
Početak
- Bunjevačka zajednica
Министарство информисања и телекомуникација
