Rebalansom pokrajinskog budžeta za 2016. godinu dodatna sridstva za finansiranje dobiće i nacionalni saviti u Vojvodini. U Pokrajini sidište trenutno ima petnajst nacionalni savita, a oni će zajedno dobit 13,8 miliona dinara. Med onima koji mogu računat na dodatna sridstva, rišeno je to i odgovarajućim ugovorima koje je Igor Mirović, pridsidnik Vlade AP Vojvodina uručio pridstavnicima nacionalni savita, jeste i Nacionalni savit bunjevačke nacionalne manjine.

– Rebalans budžeta nam je dono dodatni 558.000 dinara, i to 400.000 dinara za redovne delatnosti koje obavlja BNS, te 158.000 za razvojnu delatnost. Na ovaj način je nivo sridstava koje BNS dobija od Pokrajine vraćen skoro u potpunosti na onaj ko što je bio u periodu 2014. i 2015. godine, a obećanja su da će se taj nivo i održat, ako se ne mož poboljšat – ističe Mirko Bajić, pridsidnik Izvršnog odbora u BNS-u, pa nastavlja:

– Sridstva za redovno delatnost su nam spas, da možemo da pokrijemo sve ono što smo planirali, a drugi dio se, kako je to ugovorom precizno naglašeno, daje za razvojnu dilatnost ustanova čiji je Savit osnivač, el suosnivač. Naravno, sridstava nikad nema dosta, al je politika taka da se sa postojećim radi najbolje što je moguće. Radi se ono što je pokriveno sridstvima, i to je dobro – dodaje Bajić.

Prilikom uručenja ugovora pridstavnicima nacionalni savita Mirović je, izmed ostalog, istako:

– Jedan od naših najvažnijih zadataka i ključ za očuvanje Vojvodine i njene stabilnosti i u ukupnom životu Srbije je pitanje očuvanja dobrih međunacionalnih odnosa.

Kako je to kazano na koferenciji za medije, pridstavnici Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine pridali su zahtiv Skupštini AP Vojvodine da donese zaključak da se dokument iz 1945. godine kojim se naređuje da se svi Bunjevci imaju smatrati Hrvatima, brez obzira na lično izjašnjenje, proglasi aktom nasilne asimilacije i aktom protiv ljudski prava.

– Na prošloj sidnici Savita, održanoj 7. oktobra, doneli smo jednoglasnu odluku da se Skupštini Vojvodine uputi inicijativa oko navedenog zaključka, a naš zahtiv je i pridat na adresu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Dokument od 14. maja 1945. godine bio je akt nasilne asimilacije, akt diskriminacije prema Bunjevcima, akt protivan ljudskim pravima i slobodama. On je za nas imo katastrofalne poslidice, bio je to istorijski presedan prema jednom narodu. Bilo nas je 100.000, 1918. godine, a danas, ni vik potom, ima nas nešto više od 16.000. Ovaka inicijativa postoji od osnivanja Nacionalnog savita, jedared smo se već i obraćali Skupštini AP Vojvodina, a nadam se da će aktuelni saziv imati više razumivanja. Poslidice ne mogu biti ispravljene, al će bar Bunjevcima, koji se danas tako i mogu izjašnjavat, bit lakše – istakla je dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.

Nikola Babić, prvi pridsidnik BNS-a, danas potpridsidnik, podsitio je da je ovaka inicijativa postojala i 2005. i 2006. godine, zahtiv je bio da se pomenuti akt proglasi ništavnim, al da je tada pokrajinska administracija bila „gluva” za inicijativu Bunjevaca.

– Pitaje nas šta smo čekali ovolike godine, al tek nakon konstituisanja Nacionalnog savita smo mogli redovno da radimo. Nuz pomoć advokata Đure Bošnjaka iz Sombora smo i došli do spornog dokumenta, pa smo već na elektorskoj skupštini taj akt proglasili ništavnim, a uzeli smo na sebe obavezu da završimo i formalnu proceduru pred pokrajinskim organima, da se bar malo ispravi nepravda prema našem narodu.

Da će ovakva inicijativa bit pokrenuta najavio je i Mirko Bajić, pridsidnik Izvršnog odbora BNSa, al i pridsidnik Saveza bačkih Bunjevaca. On je objasnio da o ovom mora da se izjasni Skupština AP Vojvodine, jer je akt o kojem se divani donet od strane Glavnog narodno-oslobodilačkog odbora Vojvodine, što je 1945. godine bio rang vlasti današnje Skupštine APV.

– Razlika od inicijative 2005. godine i danas je u tom što mi ne tražimo da Skupština donese odluku o stavljanju akta van snage u pravnom tumačenju, jel taki akt ne važi od momenta raspada bivše SFRJ. Danas taj akt u Srbiji ne važi, al su ostale poslidice. One nisu samo po pitanju brojnog stanja Bunjevaca, nego i danas imamo pokušaje da se Bunjevcima ospori pravo na lično izjašnjavanje i na organizovanje u skladu sa zakonima. Zato i pridlažemo da Skupština donese zaključak kojim bi se konstatovalo da je pomenuti dokument bio akt nasilne asimilacije i diskriminacije prema Bunjevcima, akt protivan ljudskim pravima i slobodama. Skupština mora da konstatuje šta je učinjeno, al i da danas ne mož da se osporava ni jednoj nacionalnoj zajednici, pa ni nama Bunjevcima, da imaju osnovna ljudska prava – istako je Bajić, a potom posebno naglasio:

– Taki zaključak bi imo i daleko širi okvir. Naime, konačno bi se otklonile sve insinuacije oko statusa Bunjevaca u Srbiji, insinuacije da Republika Srbija omogućavanjem Bunjevcima da se lično izjasne o pripadnosti dili hrvatski korpus, insinuacije da postoji tzv. bunjevačko pitanje u odnosima izmed Srbije i Hrvatske.