Poznato je da su Bunjevci narod koji izuzetno poštiva svoje običaje. Slobodno bi se moglo i kazat da je upravo ta „misija” da se poriklo ne zaboravlja i očuvala Bunjevce u brojnim turbulentnim periodima u kojima su, svaki put ponovo, morali dokazivat svoje postojanje. Zato i ne čudi da se med četri nacionalna praznika, koja svaki nacionalni savit u Srbiji ima pravo održavat, kod Bunjevaca nalazi „Dan Velikog prela”.
Prilika je to da se Bunjevci site 1879. godine kad je Veliko bunjevačko prelo održano po prvi put javno. Naravno, prela je kod Bunjevaca bilo i prija te 1879. godine, dio je to, već pomenute tradicije koju naš narod čuva „ko zenicu oka svog”.
Ovogodišnje Veliko bunjevačko prelo održano je, kako to tradicija i nalaže, na Marin, 2. februara, i ove godine u restoranu „Spartak” u Subotici. Bila je to prilika da se svi prisutni još jedared podsite prvog javnog Velikog prela, al i da pokažu da Bunjevci i danas niguju svoje jedinstvene običaje i čvrsto se drže svog nacionalnog opridiljenja. Program je počo nastupom amaterske dramske grupe KUD „Bunjevka” i dilom pridstave „Zemlja naši pradidova”, a zatim su prisutni mogli čut zašto je Prelo toliko bitno za Bunjevce, al i da ova zajednica ima podršku, u varoši, u AP Vojvodini, al i u Republiki Srbiji.
Divaneć ko domaćin na Prelu dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, istakla je da je lipo što se tradicija i dalje niguje:
– Lipo je kad i danas, posli toliko godina, nismo zaboravili ko smo i šta smo. Nismo danas svi u nošnjama, ko te 1879. godine kad su se Bunjevci javno okupili, pokazali se, kazali svima ko su i šta su, al je važno da našu tradiciju čuvamo. Prelo je praznik veselja i druženja, kadgod u porodicama i med komšijama, a danas med prijateljima, sugrađanima, med svim Bunjevcima. Nismo zaboravili svoje običaje, a najlipše od svega je što smo danas tu zajedno!
Bunjevcima je nacionalni praznik čestito Bogdan laban, gradonačelnik Subotice. Izrazio je zadovoljstvo boravkom na proslavi, te je dodo da je lokalna samouprava pomagala Bunjevce, ko i druge nacionalne zajednice, te da će to bit praksa i u budućnosti. Svoje obraćanje počo je ričima:
– Drage komšije, dragi moji Bunjevci, čestitam vam praznik sa željom da se i u budućim godinama na isti način okupljamo, proslavljamo i negujemo tradiciju. Obeležavamo ono što su nam naši preci ostavili. Izuzetno smo ponosni na našu bunjevačku zajednicu, kažem našu, jer smo zajedno upućeni jedni na druge, zajedno smo stvarali i Srbiju.
Mihalj Njilaš, pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i podpridsidnik Vlade AP Vojvodina, pofalio je aktivnosti Bunjevaca na očuvanju identiteta zajednice.
– Bunjevačka nacionalna manjina je brojna i organizovana, a za nas u Pokrajini je bitno da kao takva valjano i obeležava svoje praznike. Ovo je jedan lep praznik, drago mi je što sam tu, a želim da ova godina bude mnogo bolja za nacionalne savete, između ostalog i bunjevački, jer ima prostora za to.
Poruke Bunjevcima uputio je priko svog izaslanika Nedeljka Tenjovića i pridsidnik Republike Srbije Tomislav Nikolić. Tenjović je, izmed ostalog, kazo:
– Prenosim vam želje predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića da svoj praznik provedete u radosnoj atmosferi i prenosim vam njegove iskrene pozdrave u znak sećanja na 1879. godinu kada je na hiljade Bunjevaca izašlo u nošnji u javnost da pokažu svoje postojanje, zajednicu koju su uspeli da sačuvaju radeći za budućnost na lekcijama iz prošlosti. Iako im je to dosta puta bilo zabranjivano, Bunjevci su, od kako su došli na ove prostore, uz dosta muke, ali sa mnogo snage i upornosti, uspeli da sačuvaju običaje, veru, jezik, da ostanu svoji i prepoznatljivi. To što su se u našoj zemlji održale nacionalne manjine govori da je Srbija iskreno i materinski prigrlila sve nacionalnosti, da je razvijala i čuvala njihovu posebnost, ističući da su različiti narodi, kultura, veroispovest njeno bogatstvo...
Kako je to i običaj, na Prelu je proglašena i najlipša preljska pisma. Prema ocini žirija u kojem su bili Ana Popov, Tamara Babić i Nevenka Bašić Palković, nagradu je odnela pisma „Prelo je naše blago” autora Gabrijele Diklić.
Takođe, po tradiciji, izvršen je i izbor najlipše prelje. Med dvanajst lipi cura, žiri, u kojem su bili Kata Kuntić, Mirko Babičković, Velibor Mačković, al i svi gosti koji su na kuponima glasali, za najlipšu je izabrana Aleksandra Vuković, Ivana Dulić je bila prva, a Ivana Brančić druga pratilja.
Naravno, nije izostala ni tradicionalna rana, sa krumpiračom, ko „zvizdom večeri”, goste je zabavljo Tamburaški orkestar „Tajna”, a oni najsrićniji su kući očli sa vridnim nagradama sa tombole.
Pridsidnik Pokrajinske vlade Igor Mirović i pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s virskim zajednicama Miroslav Štatkić, priredili su u petak, 23. decembra, u centralnom holu Pokrajinske vlade, tradicionalni novogodišnji prijem za novinare.
Pridsidnik Mirović je pridstavnicima medija uz najbolje želje za ostvarivanje uspiha u 2017. godini godini, pridočio nikoliko važni segmenata na planu unapriđivanja informisanja građana Vojvodine i čitave naše zemlje što će, kako je naglasio, zajednički bit rišavano u 2017. godini, na jedan bolji i kvalitetniji način.
Mirović je uviren da će u 2017. godini bit i više izazova prid nama, a to znači i više obaveza i odgovornosti, a kako je navo, i učešća u zajedničkim planovima.
– Planove koje definiše Vlada na nacionalnom nivou, pa i naša Pokrajinska vlada, jesu zapravo planovi svih nas. U tom smislu, predstavnici medija, oni koji zapravo svedoče kroz svoje priloge, reportaže i izveštaje o svemu tome, imaju ogromnu odgovornost, ne samo da budu deo ovog jednog velikog zajedničkog tima, već i da sa kritikom, analizom i ustanovljavanjem činjenica doprinose, na najbolji mogući način, profilisanju i medijske, i ukupne javne scene u Vojvodini – kazo je Mirović.
Resorni sekretar prof. Miroslav Štatkić pozdravio je sve okupljene novinare na novogodišnjem prijemu u Pokrajinskoj vladi i, uz dobre želje, podsitio na rezultate koji je njegov resor postigo za po godine, ko i na planove koji pridstoje. Profesor Štatkić je podsitio da okolnostima u godini koja je za nama, nije bilo lako ostvarit određene zadatke. On je navo da se, na kraju, uspilo u konsolidovanju pokrajinski institucija, a rič je o 12 kulturni ustanova čiji je Pokrajina osnivač, koje ostvarivaje značajne programe. Mnoge stvari su poboljšane, jel je pokušano sve što je moglo da doprinese bilo kakom unapriđivanju u oblasti koju ovaj resor prati, a finansirano je ono što je decenijama bilo zapostavljeno.
U 2017. godini je deset odsto više sridstava, što nuz određenu racionalizaciju pojedini programa, ko i sa važnom činjenicom - za pet odsto veći plata zaposleni u kulturi, prema Štatkićovim ričima, triba da donese mnogo bolje rezultate.
Dan Velike narodne skupštine, jedan od četri nacionalna praznika bunjevačke zajednice u Srbiji, obilužen je svečanom akademijom u Velikoj vićnici Gradske kuće u Subotici, nuz prisustvo visoki pridstavnika Republike Srbije, AP Vojvodine, Grada Subotice, odnosno domaćina, Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine u Srbiji.
Divaneć prid prisutnima, Bogdan Laban, gradonačelnik Subotice, je čestito praznik Bunjevcima, podsitio se istorijski činjenica koje opisivaje 25. novembra 1918. godine, te je dodo:
– Obeležavanje nacionalnog praznika Bunjevaca je prilika da se na trenutak osvrnemo na događaje iz burne jeseni 1918. godine i na vreme kada su rodoljubive težnje jugoslovenskih naroda koji žive pod ovim našom podnebljem počele da se ostvaruju – istako je Laban i nastavio:
– Bunjevci žive već 330 godina na ovim prostorima, i oni su primer da jedan narod, prolazeći kroz teška iskušenja i suočavajući se sa teškim problemima može da sačuva sebe, svoje običaje i kulturu, ako je jedinstven i ako čuva i neguje svest o svom postojanju. Svoj nacionalni identitet Bunjevci su uspeli da sačuvaju u ne baš jednostavnim istorijskim i društvenim oklonostima. U uverenju da će se ubrzati rad na standardizaciji bunjevačkog jezika, kao i da sledi postupak formalnog ukidanja odluke koja Bunjevcima, zajedno sa Šokcima, zabranjuje nacionalno opredeljenje, čestitam vam nacionalni praznik, te da vaša zajednica uvažena i poštovana još jako dugo živi na ovim prostorima.
Pridsidnik Vlade AP Vojvodine, Igor Mirović se zafalio Bunjevcima na razumivanju, jel su obilužavanje nacionalnog praznika pomirili za 26. novembar, da bi svi zajedno, 25. novembra u Novom Sadu mogli proslavit Dan Velike narodne skupštine, dan kada je Vojvodina donela odluku o prisajedinjenju Srbiji. – U istoriji današnje Vojvodine nema značajnijeg događaja od Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i svih drugih koji su Banat, Bačku, dan ranije i Srem, prisajedinili Kraljevini Srbiji. Tog velikog dana istorija ovih prostora dobila je novi tok, bila je to istorijski dalekosežna odluka zahvaljujući kojoj smo svi danas ovde, ujedinjeni onako kako su to pre tačno 98 godina zamislili naši preci. Dva ponosna naroda, Srbi i Bunjevci, dve grandiozne ličnosti Jaša Tomić i Blaško Rajić, dva grada Subotica i Novi Sad, odlučujuće su obeležili tu veliku istorijsku prekretnicu. Slobodarski duh Srba i Bunjevaca odigrao je ključnu ulogu u poslednjoj godini Prvog svetskog rata – kazo je Mirović i naglasio:
– Bunjevci 25. novembar slave kao jedan od četiri nacionalna praznika, a to svedoči o vizionarstvu Blaška Rajića i vašoj nepokolebivoj doslednosti i uzvišenoj odanosti zavetu velikih predaka.
O dobroj saradnji Subotice i Novog Sada svidočio je i Zdravko Jelušić, pridsidnik Skupštine Grada Novog Sada. Subotičanima i Bunjevcima prino je pozdrave gradonačelnika Vučevića, svi Novosađana i istako:
– Siguran sam da ovaj dan, jedan od četiri nacionalna praznika Bunjevaca, zaslužuje, kao što je predsednik Srbije Tomislav Nikolić najavio, da bude i državni praznik u celoj Srbiji. Dan Velike narodne skupštine sigurno jeste dan u kome je doneta jedna od najvažnijih odluka u istoriji srpskog naroda. Moramo i danas, skoro 100 godina kasnije, da se divimo vizionarstvu, odlučnosti, ali i jedinstvu delegata Velike narodne skupštine. I sa ove distance moramo da naglasimo koliko je to bilo vizionarski i kako je to ostavilo posledice na nas koji živimo danas u Vojvodini i Srbiji.
Izaslanica pridsidnika Republike Srbije Stanislava Pak Stanković divanila je o naporima aktuelne vlasti da niguje bogatstvo različitosti, a u svom obraćanju je naglasila:
– Ponosni smo na ono što su naši preci učinili, Srbi i Bunjevci zajedno. Ono što su oni učinili omogućilo je nama da živimo u miru i slobodi, da budemo ponosni. Uverena sam da smo dostojni naših predaka i da ćemo sa teškim radom i naporom uspeti da iznesemo sve ono što su nam ostavili u nasleđe.
U obraćanju Bunjevcima izaslanica pridsidnika Nikolića je podvukla:
– Dragi moji Bunjevci, budite posebni, razvijajte svoju kulturu, jezik, sve ono što vas čini jedinstvenim. Mi mi ćemo vas podržati. Ne moram da podvlačim koliko vas predsednik voli i podržava. Čestitam vam vaš veliki praznik, ponosna što ste sa nama toliko godina, što delite sudbinu Srbije, delite i dobro i loše. Lojalni ste građani Srbije, niste nas nikad izneverili, i sigurna sam da će tako biti i narednih 330 godina.
Pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine Suzana Kujundžić Ostojić u svom referatu je istakla da je 25. novembar 1918. godine „Datum koji je svitlio i kad se činilo da za Bunjevce nema ni zraka sunca”. Ona je istakla da su Bunjevci, od jeseni 1686. godine kad su stigli na ove prostore, tražili slobodu, mir, da su do tog teško dolazili, te da su oni koji su bili učesnici Velike narodne skupštine dočekali da im prid kraj Drugog svitskog rada priopravljaje lične karte, jel po naredbi, više nema Bunjevaca.
– Ne postoje ni vikovi, koje su ostavili iza sebe, ne postoji ni jezik ni kultura, ni kosti rasute po bojištima, ništa više ne postoji. I tako dugo, da smo se i mi pokadkad pitali jesmol kadgod i postojali. Jesmo, kaže naziv Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostali Slovena. Jesmo, bili smo tamo, divanili našom milom ikavicom, letile su riči ko oslobođene tice, ostavili smo trag, dali sebe, jedino što smo i imali. I ko što uvik biva, s upornima i pravednima, pomako se i naš točak sriće, stali smo rame nuz rame ostali nacionalni manjina i borimo se za svoja prava, da ji dostignemo i nadoknadimo propušteno.
– Potiskivani i ismijavani, zabranjivani, al nikad slomljeni – čekamo još uvik, sad već 75 godina, da kogod glasno kaže – to vam niko nije smio uradit, ime vam niko nije smio dirat.
– Mi Bunjevci, nemamo poput drugi naroda, ni sliku, ni spomenik, ni trg, koji bi i nas i druge podsićo na velike o kojima večeras divanimo. Naš spomenik je u našim srcima, i na usnama svakog diteta koje danas u škulama uči bunjevački, u članovima nacionalnog savita, elektorima koji su pomogli da se on izabere, u našim udruženjima, institucijama, u našim majkama i didama, u našim mladima, u našim ljudima. Koji svima, i pored brojni priprika, danas ponosno kažu, mi smo Bunjevci!
Svečanosti su prisustvovali i Gojko Radić, savitnik pridsidnika Srbije, Mihalj Njilaš, podpridsidnik Pokrajinske Vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine, Nebojša Kuzmanović i Đorđe Vukmirović, pomoćnici pokrajinskog sekretara za kulturu...
U kulturno-umitničkom dilu programa učestvovali su Tamara Babić, Stela Bukvić i folklorci KUD „Aleksandrovo”.
Svečanom akademijom u Novom Sadu je u petak, 25. novembra, obeležen Dan Velike narodne skupštine, odnosno Dan prisajedinjenja Bačke, Banata i Baranje Srbiji, a bila je to prilika i da se svi prisutni još jednom podsete uloge Bunjevaca u slavnim danima s kraja 1918. godine.
Koliko AP Vojvodina i Republika Srbija poštuju ovaj datum, koji se nalazi i među četiri nacionalna praznika Bunjevaca, govori veliki broj visoki republičkih i pokrajinskih zvaničnika, a među njima i predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić.
Govoreći o značaju obeležavanja ovog datuma predsednik Republike Srbije je, između ostalog, istakao:
- Različite kulture su naše bogatstvo, naša prednost, a zajedništvo vrlina koje su svesni svi koji bi hteli da nas dele. Zaludan je to posao, unapred osuđen na neuspeh, jer se na ovim prostorima vekovima živi u zajedništvu i slozi, jer je svakodnevni život u svojoj snazi prevazišao i nadgradio i same zakone koji su, usput budi rečeno, sa najvišim zagarantovanim pravima manjina u odnosu na evropske standarde. Ti zakoni samo nastavljaju tradiciju Sretenjskog ustava Srbije i odluka Velike narodne skupštine u Novom Sadu. Oslonjeni na takvu baštinu i ne mogu biti drugačiji, a mogu da budu primer za vasceli svet – rekao je Nikolić.
Nikolić je naglasio važnost datuma 25. novembra, opisujući ga kao identitetski određujući datum, baš kao što su 15. februar, 11. novembar, 9. maj, te je dodao da će uputiti predlog Vladi Republike Srbije da i 25. novembar bude državni praznik.
Nikolić je naglasio da Republika Srbija i danas brani tekovine Velike narodne skupštine, njene odluke i ideje, a nije zaboravio ni da istakne značaj Bunjevaca. Tako je u svom govoru podvukao i citat iz „Bunjevačkih novina“ iz 1918. godine, odnosno reči Blaška Rajića „Ko nas dili – taj je neprijatelj naš“.
O značaju 25. novembra govorio je i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović koji je o značajnom datumu istakao:
- On je kruna vekovne nepokolebljive borbe i žrtvovanje naših slavnih predaka i mi, obeležavajući ga, moramo sami sebi da postavimo pitanja koja bi nam i oni postavili. Jesmo li spremni da, kao i oni, ciljevima svoje zemlje i svog naroda podredimo sve lične ciljeve? Jesmo li spremni da s istom posvećenošću i gotovošću na odricanje radimo da svima onima koji dolaze posle nas bude bolje? Jesmo li, najzad, dovoljno hrabri i odlučni da, baš kao ni oni, nikad ne ustuknemo pred iskušenjima i žrtvama koje svaka borba neizbežno traži? Verujem da jesmo, ali to moramo da dokazujemo svakog dana, radeći predano za svoj narod i svoju zemlju. Samo tako ćemo ispuniti zavet slavnih predaka i pokazati da smo ih dostojni.
Prisutnima u Narodnom pozorištu se obratio i Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada koji je, takođe, potvrdio da je 25. novembar 1918. godine bio preduslov stvaranja države u kojoj i danas živimo.
- Na današnji dan, 1918. godine, doneta je jedna od najznačajnijih istorijskih odluka za srpski narod, upravo ovde u Novom Sadu. Talas promena već tada se osećao, jer su pravo glasa prvi put imale i žene, a i one su bile među 757 poslanika Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i drugih Slovena Banata, Bačke i Baranje, koji su jednoglasno odlučili da se neizostavno prisajedinjuju Kraljevini Srbiji. Ta odluka bila je preduslov za nacionalni opstanak u jedinstvenoj srpskoj državi. Siguran sam da je Velika narodna skupština te davne godine donela dobro svima u Vojvodini, uprkos našim razlikama koje toliko negujemo i čuvamo, a koje nas i čine ovako posebnim. I danas smo okupljeni oko plemenitih ciljeva – da čuvamo ovu državu, da čuvamo naš narod, da negujući istoriju i istinu stvaramo uslove da naša deca sutra imaju kvalitetniji život u jednoj normalnoj, pristojnoj i uređenoj Srbiji, u Srbiji koja svima pruža jednake šanse.
Među zvanicama povodom obeležavanja važnog datuma bili su i predstavnici Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica NSBNM, i Mirko Bajić, predsednik Izvršnog odbora NSBNM, kao i Svetlana Babić, predsednica UG „Bunjevački kulturni centar – Novi Sad“.
Svečani ton obeležavanju važnog datuma prikazan je i kroz kultuno-umetnički program. Priliku da predstave deo velikog bunjevačkog kulturnog nasleđa dobili su folklorci KUD „Aleksandrovo“ koji su izveli splet bunjevačkih igara, za šta su nagrađeni velikim aplauzom prisutnih, a u programu su učestvovali i mešoviti hor „Sveti Roman Slatkopojac“ iz Petrovaradina, Tamburaški orkestar RTV Vojvodine, glumci Željka Jelić, Jugoslav Krajnov iz Novog Sada i glumac Miloš Stanković iz Subotice.
Polaganje vinaca
U petak, 25. novembra, položeni su i vinci na spomen-ploču na zgradi kadgodašnjeg hotela „Grand“ di je na taj datum, 1918. godine, i održana Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i drugi slovena.
Na spomen ploču vince su položili i pridstavnici Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, UG „Bunjevački kulturni centar Novi Sad“ i UG "Bunjevci".
Strana 6 od 9
- Vi ste ovde:
-
Početak
- Bunjevačka zajednica
Министарство информисања и телекомуникација
