Jedan od četri nacionalna praznika bunjevačke zajednice – Dan Velikog prela, obilužen je, kako je to i običaj, na Marin, u petak, 2. februara, u subotičkom restoranu „Spartak”.
Bila je to prilika da se okupi velik broj čeljadi, da se gosti malo prodivane, provesele, al i da se podsite istorije Bunjevaca u kojoj Veliko prelo ima izuzetan značaj.
– Značaj je, izmed ostalog, i istorijski, jel su se na ovaj dan 1879. godine Bunjevci prvi put okupili na Velikom prelo, da se pridstave i svojoj zajednici, al i varoši u kojoj i danas žive u najvećem broju. Bila je to prilika da se pokažemo ko zajednica koja organizovano postoji. Zato smo i u Nacionalnom savitu bunjevačke nacionalne manjine ovo proglasili ko naš nacionalni praznik, spojili smo istoriju i tradiciju u savrimenom dobu. Slavimo Prelo slično ko i naši prici, al se i borimo ko što su i oni radili, za očuvanje naše tradicije. Jeste, tušta smo dosad uradili, al triba bit i samokritičan i kazat da je još tušta i ostalo. Dok god nas ima i dok se držimo svog identiteta i onog što jesmo, ima nade i budućnosti za nas – divanila je dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.
Prisutne je pozdravio i Bogdan Laban, gradonačelnik Subotice. Tom prilikom je čestito Bunjevcima nacionalni praznik, počinjuć pri tom da su svi okupljeni na Prelu prijatelji, braća, komšije, kumovi...
– Dragi moji Bunjevci, svi smo mi ovde povezani na jedan ili drugi način, zato i jesmo braća, kumovi, susedi... Delimo ovaj prostor unazad stolećima, zajedno tu živimo, zato su nam i nošnje i igre slične, zato se i veselimo na iste pesme i ista kola. Proteklo je 100 godina od stvaranja Kraljevine Srbije, potom i Kraljevina SHS, koju smo stvarali zajedno, i Srbi i Bunjevci, i svi drugi narodi zajedno sa nama. Ponosni smo na ono što su nam preci ostavili, a na nama je da čuvamo tradiciju, da nastavimo njihovim putem, pa da nove generacije budu ponosne i na nas – kazo je prvi čovik Subotice.
Da je Veliko prelo značajno za cilu zajednicu, al i za Srbiju, potvrdio je i Vlado Radulović iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava.
– Poruka ovakvog okupljanja je svakako u očuvanju posebnosti bunjevačke nacionalne manjine. Videli smo i večeras bogat kulturno-umetnički program i zaista smo uživali u ovoj večeri. Takođe, iskoristili smo priliku da porazgovaramo sa predstavnicima Saveta i da ukažemo na značaj ove krovne institucije, kako kod Bunjevaca, tako i kod drugih nacionalnih manjina. Što se bunjevačke zajednice tiče, ostvaren je veliki napredak. Ističe se, pre svega, oblast obrazovanja u kojoj iz godine u godinu ima sve više dece koja slušaju nastavu na bunjevačkom govoru. Nadamo se da će je uskoro slušati i na bunjevačkom jeziku, jer svi želimo da ovo bude završna godina u standardizaciji bunjevačkog jezika – istako je Radulović.
Kulturno-umitnički dio programa počo je skečom „Imaćemo bunjevačko prelo”, izveli su ga Stela Bukvić i Dušan Ivić, članovi Dramske sekcije KUD „Bunjevka”, po tekstu Kate Kuntić. Uslidila je prva preljska pisma „Kolo igra, tamburica svira” u izvođenju Tamare Babić i TO „Tajna”, a gosti su s nestrpljenjom čekali promenadu najlipši prelja, al i proglašenje najlipše preljske pisme.
Žiri za izbor najlipše prelje činili su Kata Kuntić, Mirko Babičković i Mijo Mandić, nuz sve goste na Prelu koji su i sami glasali. Za najlipšu je ove godine izabrana Ivana Dulić, Jovana Vidaković je bila prva pratilja, a Maja Antunović druga.
Najlipšu preljsku pismu, po ocini žirija u kojem su bili Suzana Kujundžić Ostojić, Tamara Babić i Mirjana Savanov, napisala je Gabrijela Diklić, a nosila je naziv „Noć marinska”.
Kako je to i običaj, za Prelo je bila pripravljena i odgovarajuća večera, nuz fanke, ko desert, a svi su mogli učestvovat u tomboli sa vridnim nagradama...
U petak, 24. novembra, u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici, svečanom akademijom bunjevačka zajednica je proslavila jedan od četri nacionalna praznika – Dan Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostali Slovena, u Novom Sadu, 25. novembra 1918. godine.
Bila je to prilika da se svi još jedared podsite velike uloge Bunjevaca prija 99 godina, u momentima kad su se stvarali temelji države u kojoj Bunjevci i danas žive.
Prisutnima su se tom prilikom obratili dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, Dragi Vučković, načelnik Severno-bačkog okruga, ko i dr Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije.
Divaneć o nacionalnom prazniku, dr Kujundžić Ostojić je istakla da NSBNM nije slučajno dono odluku da ovo bude jedan od četri nacionalna praznika ove zajednice.
– Bitno je da vidimo kako smo, ko zajednica, prošli u ovi skoro 100 godina od Velike narodne skupštine, kako smo se snašli i kako se snalazimo i danas. Takođe, bitno je znat da se danas, u 21. viku, borimo još uvik sa jednim dekretom iz 1945. godine, kad je teško zamislit da tako štogod još uvik postoji. Borimo se za svoj jezik, za svoja prava. Mislim da svima mora bit jasno šta znači bit Bunjevac, mi smo to zaslužili ko narod, boreći se na ovim prostorima više od tri vika.
Dragi Vučković, načelnik Severno-bačkog okruga, istako je da valja slavit ovake datume, kad su hrabri ljudi značajno doprineli da se ova teritorija prisajedini Kraljevini Srbiji.
– Oni nas teraju da razmišljamo šta je danas naš izazov u odnosu na izazove pre 99 godina. Naše je da vaspitavamo decu u vreme kada su najveća pošast u ovom globalizmu samodovoljnost i sebičnost. Vidimo da se ponovo pojavljuju i pipci fašizma koji ne dozvoljavaju pravo na različitost, pravo na zajedništvo. Zato je i poruka 25. novembra, bar za mene u Subotici, poruka o zajedništvu, te da neke stvari možemo da radimo samo zajedno, nikako odvojeno. Kao čovek koji je tu stasavao, učio i pokušavao da izgradi karijeru, ako sam od nekoga naučio kako se živi sa nekim, a ne pored nekog, onda sam to naučio od Bunjevaca.
Značajan dio Akademije bio je posvećen prvom pridstavljanju Zbornika radova sa Naučnog skupa „Kultura i identitet Bunjevaca”koji je održan 18. februara u Novom Sadu. Zbornik su pridstavili dr Drago Njegovan, urednik izdanja, al i direktor Muzeja Vojvodine koji je i izdavač značajnog dila za Bunjevce, i prof. dr Slobodan Orlović, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
I ovom prilikom je podvučen značajan uticaj Bunjevaca pri stvaranju Kraljevine Srbije, kasnije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, potom i Jugoslavije. Prija 99 godina 84 delegata iz bunjevačke zajednice, što svidoči o brojnosti Bunjevaca na ovim prostorima (Bunjevci su po brojnosti bili drugi narod na Velikoj narodnoj skupštini), bili su med onima koji su odredili granice. Poznato je kaki su put od tog doba prišli pripadnici ove zajednice, a posebno je to bilo drastično izraženo kroz Odluku Glavnog narodno-oslobodilačkog odbora Vojvodine iz 1945. godine, kojim su Bunjevci na ovaj način nedvosmisleno ukinuti. Poslidice take odluke vidljive su i danas, a o njima svidoče i popisi stanovništva, trenutni broj Bunjevaca, al i težak put do ostvarivanja prava koje druge nacionalne zajednice na ovim prostorima već odavno imaje.
– Zbornik donosi činjenice, a sad je i najbolje vrime da se tako štogod promoviše. Trideset i osam autora je govorilo o bunjevačkom pitanju, upućeni su bili pozivi i onim Bunjevcima koji sebe vide kao dio jednog drugog naroda, al su oni odbili da učestvuju. Ovo je svakako jedna kompleksna, teška, ozbiljna i važna tema, a mi smo uspili da je sagledamo na dobar način. Virujem da će i Zbornik doprinet da se konačno povuče taj dekret iz 1945. godine – prokomentarisala je dr Kujundžić Ostojić.
Glavni i odgovorni urednik Zbornika bio je dr Drago Njegovan, a u svom izlaganju on je istako da je razmotren istorijski tok života Bunjevaca, al i kulturološki i etnološki aspekti njeve egzistencije. Takođe, istako je da je posebna pažnja bila posvećena Dekretu iz 1945. godine kojim je bilo zabranjeno postojanje Bunjevaca.
– Posebno mi je drago što se Zbornik prvi put promoviše u momentima kada se obeležava nacionalni praznik Bunjevaca, Dan Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena. Velika narodna skupština donela je jednoglasnu odluku da se ove teritorije otcepe od Ugarske i pripoje Srbiji. Za to je glasalo više nacija, bio je to i višestranački skup, a po prvi put su glasale i žene. Bunjevci su bili drugi po brojnosti, odmah posle Srba, što govori i o broju Bunjevaca – istako je dr Njegovan.
Jedan od autora bio je i prof. dr Orlović, a njegov rad je bio usmiren na oblast prava. Naravno, tiče se to Dekreta iz 1945. godine, a bio je to akt nasilne asimilacije, akt koji je protivan Ustavu i koji nije ni malo demokratičan. Iako taj akt danas nema pravnu snagu, prof. dr Orlović podržava napore NSBNM da se on u Skupštini Vojvodine tako i okarakteriše, odnosno da se proglasi aktom koji je protivan ljudskim pravima i, naravno, Ustavu.
– Naime, predajem ustavno pravo, a ustavno pravo ima jednu veliku celinu koja se bavi ljudskim pravima. Među svim tim pravima jedno pravo, odnosno zabrana, je istaknuta danas u savremenim državama, koje se vole nazivati pravnim, a to je pravo, odnosno zabrana nasilne asimilacije. Ovde je reč o nasilnoj asimilaciji koju je izazvao jedan pravni akt u partizanskom stilu donet, neposredno nakon Drugog svetskog rata, od Narodnog oslobodilačkog odbora. Ako ćemo ga porediti sa sadašnjim organima, to je Skupština AP Vojvodine. Akt nasilne asimilacije, pod pritiskom prava, da Bunjevci i Šokci ne smeju biti to što jesu, nego se moraju pretvoriti u Hrvate, bi u današnim državama izazvao reakciju Ustavnog suda koji bi poništio takav akt. U vreme pre 70 godina drugačije su prilike bile i taj akt je proizvodio dejstvo u toj meri da se broj Bunjevaca u velikom broju smanjio do jednog minimuma nužnog za opstanak jedne etničke zajednice. Šta možemo uraditi sa takvim aktom danas bilo je pitanje koje je meni izazvalo motiv da se prihvatim ove teme. Ne možemo pokrenuti ocenu ustavnosti, taj akt se ne primenjuje, ali možemo ga eliminisati kao pravno nasleđe, bar simbolično, iz našeg pravnog poretka. Najmanje može da se ishoduje sednica Skupštine Vojvodine na kojoj će se o tome raspravljati. To je najmanje što može da se učini za bunjevačku manjinu, pred veliki 100 godišnji jubilej prisajedinjena Bačke, Baranje, Banata, dan ranije Srema, kraljevini Srbiji.
U kulturno-umitničkom dilu programa nastupili su Subotički tamburaški orkestar i vokalna solistkinja Zorana Iđuški iz Sombora.
Kruv od novog žita prvi je put posvećen jutros u Franjevačkoj crkvi, na misi. Fala gvardijanu Zdenku Gruberu što nas je primio u božiji dom, i virujem da će to postat tradicija, jel su nas franjevci u seobama i vodili, poručila je dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, prilikom svog obraćanja na Svečanoj akademiji kojom je zaključeno obilužavanje„Dana Dužijance”, jednog od četri nacionalna praznika Bunjevaca, kako je to i red, na Veliku Gospojinu, 15. avgusta.
Svečanoj akademiji je prithodila povorka čeljadi svi generacija, svi obučeni u bunjevačko ruvo, svi jednako ponosni što se i ove godine mogu prošetat kroz svoju varoš, pokazat se, ko su i šta su. Otprilike na polak puta, povorka se zaustavila, a u senki tornja Varoške kuće zaigrali su Veliko bunjevačko kolo, taktovi poznate melodije mišali su se sa uzdisajima dragosti. Još koji korak je načinjen, a onda je valjalo odat počast i Blašku Rajiću, koji je dao velik doprinos razvoju Dužijance, koja je od običaja u svakoj familiji postala širom svita poznata.
Domaćini i gosti, zajedno okupljeni u Gradskoj kući, di i valja proslavit ovako značajne datume, mogli su se još jedared uvirit zašto je Dužijanca toliko važna Bunjevcima. Ne slave, naravno, samo Bunjevci svršetak žetve, al je ona jednostavno utkana u život i postojanje čeljadi iz ove zajednice.
- Dužijanca je naš starovinski običaj koji nas prati od postanka, seoba i našeg života u Panonskoj ravnici. U njoj je satkana sva naša stripnja za svaku rodnu godinu,svaku vlat žita, svako zlatno zrno pšenice koje život znači. Satkane su u njoj sve sriće, nevolje, ratovi i primirja, koji su nas vikovima lomili, al ne i slomili. Ima nas u ovoj ravnici di je čovik najviša tačka, di se uspravno stoji, i kad se radi, i kad je ampa i kanikula, al i kad se igra i piva. Ima nas da svidočimo o prošlim vrimenima, ima nas danas, da stvaramo i radimo, al nas ima i za budućnost koja dolazi. Mladi naraštaji danas Dužijancu vide drugačije, kroz divan naši stari, koji se sićaju kako se kadgod radilo, sve ručno i teško. Danas, kad se poso brže završi nuz savrimenu tehniku, Dužijanca nije izgubila od svog značaja, magije koje nosi u sebi, duha zajedništva, slavlja, svečanog i ustreptalog osićanja u svima nama. Nije, jel je Dužijanca vikovima s nama, i mi s njom, ko neraskidiv dio postojanja. Danas je Dužijanca naš nacionalni praznik, pod čijim se okriljem okupljamo, slavimo, radujemo rodnoj godini i gradimo budućnost za naše nove generacije – istakla je dr Kujundžić Ostojić, zafalila se potom lokalnoj samoupravi, pokrajinskoj vlasti, pa dodala:
– Fala svima koji su napravili Veliko kolo, uigrali dicu, oni su uložili svoj talenat, slobodno vrime, ugradili su želju i volju da naš praznik izgleda ovako veličanstveno.
O Dužijanci je divanio i Tivadar Bunford, pridsidnik Skupštine Grada Subotice. Istako je tom prilikom da je to jedan od najstariji običaja Bunjevaca, da ima dug put razvoja, te da je duboko u nacionalnom biću Bunjevaca.
– Taj običaj proslave dobijanja hleba od novog žita i prinošenje darova Bogu, Bunjevci su brižljivo čuvali od kako se slavi. A slavi se na najboljem mestu, na našoj blagorodnoj ravnici, gde vekovima živimo zajedno i stvaramo budućnost. Poštovanje hleba i žita kod Bunjevaca počiva na prvoj molitvi koja se nauči, a primenjuje se u gotovo svakom trenutku života. Divanio je Bunford dalje o običajima, o značaju Dužijance 1911. godine kad je Blaško Rajić održo prvu Dužijancu u Crkvi Svetog Roke, te naglasio da se to, koliko je Dužijanca značajna za Bunjevce, vidi i po tom da je NSBNM proglasio upravo nju za nacionalni praznik, slaveć pritom plodnost žitni polja, novu rodnu godinu... Konačno, naglasio je neraskidivu povezanost Dužijance i Subotice.
– Dužijanca simbolizuje ono što Suboticu čini onakvom kakva jeste, a to su njeni pošteni, marljivi, zahvalni, tradiciji posvećeni i svojoj zemlji odani ljudi koji vole to što rade i grad u kome žive i rade. Subotica je sredina u kojoj ljudi oduvek žive u miru, međusobno se uvažavaju i jako dobro razumeju, iako govore različitim jezicima. Subotica ceni i vrednuje različitost kao prednost, a ne nešto što nas deli. Suboticu su stvarali brojni narodi, među njima i Bunjevci, koji su umeli i imali snage da se očuvaju u ne baš jednostavnim istorijskim i društvenim okolnostima. Lokalna samouprava će svakako i dalje podržavati očuvanje i razvoj identiteta bunjevačke nacionalne manjine, ali i svih drugih nacionalnih zajednica koje žive u našem gradu.
Da slaveć Dužijancu, Bunjevci slave najuzvišenije ljudske vridnosti, marljivost, istrajnost i pošten rad, poručio je Đorđe Milićević, podpridsidnik Vlade AP Vojvodine.
– Pokazujete da su upravo te vrednosti ugrađene u temelje vašeg postojanja i identiteta i to zaista zaslužuje najdublje poštovanje. Slaveći „Dan Dužijance” pokazujete i kako se čuva sopstvena tradicija, a deo toga su mogli da vide svi građani Subotice okupljeni na trgu. Ta tradicija širokom spektru vojvođanske raznolikosti daje posebno izuzetnu i raskošnu nijansu. Očuvanje te raznolikosti, kao celine, ali i svakog njenog segmenta, uključujući i vaš bunjevački, jedan je od trajnih prioriteta ove Vlade. No, vi slavite, pre svega, sopstveno postojanje, istrajnosti u više od tri veka dugoj i teškoj, ali na sreću uspešnoj borbi za opstanak i samoodržanje. Na ovim prostorima su se za to vreme uzdizale i umirale imperije, raspadala carstva, naoko neuništive države... Nikome u tim vremenima nije bilo lako, ali su oni koji su bili veći lakše podnosili udare i gubitke, ma kako veliki bili. Najteže je bilo onima koji su bili brojčano mali, a za to nema boljeg i uzvišenijeg primera od vas, Bunjevaca. Zato osećam potrebu da vašem malom, al velikom narodu, iskažem divljenje za istrajnost, odanost i samopoštovanje koje ste pokazali i koje i dalje pokazujete – istako je Milićević i podvuko:
– Zato ćete uvek imati našu podršku. Naredne, 2018. godine, slavimo važan jubilej, 100 godina od prisajedinjenja Vojvodine Srbiji, a dočekaćemo ga zajedno, kako su to Srbi i Bunjevci zajedno, rame uz rame, činili kada su doneli istorijski važne odluke na koje smo i danas ponosni. Ostanite svoji, budite i dalje mala, ali fina biserna grana na raskošnom stablu naše Vojvodine i naše Srbije.
Proslava „Dana Dužijance” okončana je bandašicinim kolom u restoranu „Spartak S”, a bila je to prilika da se domaćini i gosti još jedared izdivane, al i provesele. Jel, žetva je završena, kruva će bit, biće i Bunjevaca!
U Plavoj sali Gradske kuće u Subotici u petak, 24. februara, održano je svečano obilužavanje jednog od četri nacionalna praznika bunjevačke zajednice u Srbiji – „Dana osnivanja prvog nacionalnog savita”. Bila je to ujedno i 17. sidnica Savita, naravno, svečanog karaktera, sa Dnevnim redom koji je obuvatio pozdravne riči gostivi, izvištaj pridsidnice NSBM o radu u protekli godinu dana, te dodilu vridni priznanja istaknutim članovima zajednice i udruženjima.
Goste je prvo pozdravila Timea Horvat, zaminica gradonačelnika Subotice, koja je čestitala Bunjevcima nacionalni praznik i dodala:
– Čast mi je i zadovoljstvo što mogu da pozdravim članove Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine na mestu na kojem je pre 14 godina osnovan Savet. Od 23. februara 2003. godine, od kada su udareni temelji bunjevačke nacionalne zajednice, stekla su se prava kao i kod ostalih zajednica u delovanju u oblastima kulture, obrazovanje, informisanja i službene upotrebe jezika. Sigurno nije bilo lako i jednostavno, ali, nakon 14 godina upornog rada, može se zaključiti da je dosta urađeno – istakla je zaminica gradonačelnika, te naglasila da Bunjevcima pridstoji borba za standardizaciju jezika, poručivši da realizacija ciljova neće izostat samo u slučaju da se sačuvaje snaga i jedinstvo zajednice.
U ime Misije OEBS-a u Srbiji prisutne je pozdravila Milica Rodić.
– Nacionalni savet je bitna forma organizovanja za zajednice koje su, poput bunjevačke, malobrojne, koje se bore za pravo identiteta. Čestitam vam na dosadašnjim rezultatima i dostignućima, na lavovskoj borbi za ovu zajednicu, ali i za ostale koje imaju slične poteškoće kao i vi.
U nastavku proslave dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica NSBNM, je iznela svoj izvištaj o radu u proteklom periodu, sa osvrtom na više ključni tačaka, uz poseban akcenat na obrazovanje, jel je na ovom polju napravljen velik napridak. Uslidila je potom podila priznanja, jubilarna su dobili KUD „Aleksandrovo” (40 godina postojanja) i KUD „Bunjevka” (20 godina) postojanja, priznanja su primili pridsidnici KUD-ova Tihomir Vrbanović i Kata Kuntić, a potom su podiljene tri novo-ustanovljene povelje.
Priznanje „Blaško Rajić” za doprinos u razvoju institucija i očuvanja nacionalnog identiteta Bunjevaca primio je dr Andrija Peić. Istim priznanjom posthumno je istaknut rad Đure Bošnjaka, a priznanje je primio njegov sin Aleksandar. Priznanje koje nosi ime Ambrozija Šarčevića, a koje se dodiljiva za poseban doprinos u oblasti naučno-istraživačkog rada dobila je dr Suzana Kujundžić Ostojić.
Andrija Peić se zafalio na priznanju, a sitio se tom prilikom svog rada u NSBNM, al je pofalio i sadašnju garnituru Savita.
Aleksandar Bošnjak je istako da bi najprija volio da je njegov otac tu, da primi priznanje, a potom je dodo:
– Ovo priznanje je velika obaveza, kako za mene, za čitavu familiju Bošnjak, tako i za sve članove UG „Bunjevačko kolo” iz Sombora iz kojeg je moj otac krenio u svoj rad sa Bunjevcima i za Bunjevce. Ovo je i obećanje da ćemo svi zajedno nigovat sve naše običaje, al i slidit njegove ideje.
Priznanja je uručila dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica NSBNM, a potom je Nikola Babić, podpridsidnik NSBNM priznanjom darivo dr Kujundžić Ostojić.
Zafaljujuć se na priznanju ona je dodala:
– Kad sam krenila u prvi razred, učiteljica je kazala mojoj mami da sam pametno dite, al da imam manu, jel ne divanim srpski, neg bunjevački. Ne možem kazat da sam se tad zainatila, al to nije mana. Mi, Bunjevci, smo velik narod, vridan poštovanja svi, pa i nas sami. Fala vam svima što zajedno gradimo jednu drugačiju, savrimenu istoriju Bunjevaca, jel svi triba da nas vide kroz junačku istoriju koju smo imali. Ni danas nismo manje vridni. Kad to budemo svatili, generacije koje dolaze, ovi 450 „klinaca” koji uče bunjevački, biće naši dika i ponos.
Strana 5 od 9
- Vi ste ovde:
-
Početak
- Bunjevačka zajednica
Министарство информисања и телекомуникација
