Put koji zrno žita priđe do kruva dugačak je i mukotrpan, a prožet je velikim radom, brigom, stripnjom, konačno, i slavljom u momentu kad je sve gotovo. Upravo je cio taj proces izuzetno bitan za sve narode koji nastanjuju našu plodnu ravnicu, al poseban odnos prema njemu imaje Bunjevci sa severa Bačke koji su sve ove elemente upleli u Dužijancu. Rič je o običaju koji je zapravo zafala Bogu za podršku u velikoj obavezi obezbiđivanja kruva za porodicu, a bunjevačka zajednica u Srbiji ga slavi ko jedan od svoja četri nacionalna praznika.

Tako je bilo i ove godine, na Veliku Gospojinu, u sridu, 15. avgusta. Održana je prvo sveta misa zafalnica, u Franjevačkoj crkvi Svetog Mihovila, a tom prilikom je gvardijan Zdenko Gruber istako da je na čoviku da stvori uslove za razvoj zrna žita.

Program je nastavljen u poslipodnevnim časovima, kroz svečani defile učesnika u narodnim bunjevačkim nošnjama, te Velikim bunjevačkim kolom isprid Gradske kuće.

Bunjevci poštuju lik i dilo Blaška Rajića, koji je Dužijancu od porodične svetkovine pritvorio u crkveni obred, a potom Dužijanca postaje i gradska manifestacija, pa je tako i ove godine položen vinac na njegovu spomen-bistu.

Najsvečaniji čin pridstavljo je momenat kad su bandaš i bandašica, Mario Vojnić Hajduk i Jovana Vidaković, pridali pridsidnici Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine dr Suzani Kujundžić Ostojić kruv i vinac od novog žita, simbole Dužijance, na svečanoj akademiji u Velikoj vićnici Gradske kuće u Subotici.

Divaneć o značaju Dužijance pridsidnica NSBNM je istakla da je teško objasnit šta je Dužijanca i kako se Bunjevci osićaje na Veliku Gospojinu, kad se zafaljivaju Bogu na još jednoj bavljenoj žetvi i rodnoj godini.

– Kad su naši prici krenili na ove prostore nisu mogli ponet tušta tog sa sobom, al su poneli svoje običaje, jezik i viru, sve ono što je najsvetije svakom narodu, pa i nama. čuvali smo to tri vika, ostali smo drugčiji od ostali, al i pripoznatljivi. Nije uvik to bilo lako ni jednostavno. Nije jednostavno, nažalost, ni danas. Običaji se čuvaje kroz mlade naraštaje i maternji jezik – istakla je dr Kujundžić Ostojić i apelovala na nadležne da pomognu kada je u pitanju oblast obrazovanja, al i druge oblasti.

– Zamolila bi sve one koji mogu da utiču da se vratimo tamo di smo bili i da nastavimo sigurnim koracima naprid da nam pomognu, jel mi tražimo samo ravnopravnost sa svim nacionalnim manjinama – dodala je pridsidnica NSBNM, te je podsitila i da je prvi Statut Subotice u 18. viku pisan na bunjevačkom jeziku, koji je u međuvrimenu izgubio političku bitku.

Bogdan Laban, gradonačelnik Subotice, potvrdio je da Dužijanca svake godine pridstavlja uzvišen trenutak za Suboticu.

– Povezujući ovogodišnje seme sa budućim rodom žita, Dužijanca je više nego ijedna gradska manifestacija okrenuta budućnosti i zato je važno naglasiti da nije reč o običnoj svetkovini, nego o manifestaciji koja ima dublji smisao. Ona je ogledalo Subotice, zapis i putokaz, verodostojni svedok vremena i dobronamerni glasnik budućnosti koji ukazuje da je od neprocenjive važnosti da nasleđe predaka bude sačuvano za slavu i dobrobit generacija koje dolaze. Laban je istako da su Bunjevci više od tri vika u vinac današnjice ugrađivali svoje biće, da su bili tvrd i pouzdan oslonac u svim vrimenima.

– Moramo se postaviti tako da zajedništvo, ljubav, poštovanje i uvažavanje posebnosti ostanu temelj naše sutrašnjice i prosperiteta našeg grada.

Mihalj Njilaš, podpridsidnik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne zajednice, podsitio je da je Dužijanca zapisana u genima svakog Bunjevca koji uspivaje čuvat svoju tradiciju, kulturu, običaje, odnosno, svoju autohtonost.

– Bunjevci slave Dužijancu uz najuzvišenije ljudske vrednosti, te i ovim putem pokazuju da su te vrednosti ugrađene u temelj postojanja identiteta Bunjevaca. Ovo je dokaz kako se čuva sopstvena tradicija, a ta tradicija širokom spektru vojvođanske raznolikosti daje posebno i izuzetnu raskošnu notu. Očuvanje i razvoj te raznolikosti kao celine i svakog njenog segmenta jedan je od trajnih prioriteta Pokrajinske vlade – podvuko je Njilaš.

Ivan Bošnjak, državni sekretaru Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, iskoristio je priliku da podsiti da su država i manjine u poslidnji godinu dana zajedno radili na donošenju novi zakona.

– Džabe nam zakoni i akcioni planovi ako ih ne poštujemo i ne ispunjavamo, i džabe sve, ako se ne razumemo, ako ne dozvolimo jedni drugima da govorimo jezik kojeg su nas majke učile – kazo je Bošnjak, te je poručio Bunjevcima da će u većinskom narodu imat i dalje pravog prijatelja, partnera i dobrog komšiju, a sve pripadnike nacionalni manjina je podsitio na skore izbore za nacionalne savite.

Obilužavanje „Dana Dužijance” okončano je tradicionalnim „Bandašicinim kolom” u restoranu „Spartaku S”.

U petak, 23. februara, bunjevačka zajednica obilužila je nacionalni praznik – Dan osnivanja prvog Nacionalnog savita.

Kako je to i običaj poslidnji godina, ovaj praznik je obilužen svečanom sidnicom Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, u Plavoj sali Gradske kuće u Subotici. Bila je to prilika da se čuje šta je urađeno u periodu od prošlog ovakog okupljanja, al i da se čuje koje su aktuelne aktivnosti koje obilužavaje jubilarnu petnajstu godinu u radu NSBNM.

Ono što je sigurno, 23. februar 2018. godine ostaće upamćen ko datum kad je proglašen standard bunjevačkog jezika, kad je promovisan nov udžbenik na bunjevačkom...

Prija početka svečane sidnice prisutne je pozdravio Bojan Gregorić, samostalni savitnik za ostvarivanje ravnopravnosti nacionalni manjina – nacionalni zajednica u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne zajednice.

– Prenosim vam pozdrave sekretara i želim sreću u radu. AP Vojvodina čini velike napore u poboljšanju uslova i svakoj vrsti zaštite i ostvarivanja prava svih nacionalnih manjina – istako je Gregurić i podsitio prisutne da su raspisani konkursi koji se direktno tiču ostvarivanja prava nacionalni manjina.

Da Bunjevci imaje podršku i u Subotici, varoši di ji ima najviše, potvrdila je i Jasmina Stevanović, sekretar u Sekretarijatu za društvene delatnosti Grada Subotice.

– Čestitam vam praznik, 15 godina od formiranja prvog Nacionalnog saveta, ali i od kako imate status nacionalne manjine. Grad Subotica i gradonačelnik Bogdan laban u potpunosti podržavaju sve vaše napore, u poljima obrazovanja, kulture... i svim drugim oblastima u kojima ostvarujete svoja prava. Želim vam da i dalje čuvate vaš nacionalni identitet, kulturu i istoriju – poručila je ona.

Dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica NSBNM, analizirala je učinjeno u proteklom periodu.

– Ovo je najbolja prilika da se članovi NSBNM, pridstavnici naši udruženja, gosti i dobitnici priznanja NSBNM okupe i da vidimo šta smo uradili u proteklom periodu. Istakla bi nikoliko stvari, veliki naučni skup „Kultura i identitet Bunjevaca“, te zbornik radova sa tog skupa, da smo večeras imali čast da proglasimo standard bunjevačkog jezika. Time standardizacija nije gotovo, to je proces koji je u toku, al mi možemo proglasit naš standard, odnosno kako pišemo, kako divanimo. Takođe, na astalu je i nov udžbenik – čitanka za 3. i 4. razred osnovne škule. Nov udžbenik biće značajan dici i učiteljima, al i ciloj zajednici. Proces obrazovanja je dugačak, to je sime koje se posije i čekaje se rezultati. Kad na našim mistima budu oni koji danas uče iz ti knjiga, znaćemo koliko je to važno – divani dr Kujundžić Ostojić, pa nastavlja:

– Ovo je prvi saziv koji je uradio svoj mandat do kraja, nadam se da će tako bit do jeseni. Očekivaje nas izbori, volila bi da oni budu fer i korektni, i da velik broj Bunjevaca izađe na nji i kaže svoje mišljenje. Nadam se da ćemo bit pametniji, da će bit manje lista, a da će na njima bit kvalitetni ljudi koji mogu i oće pomoć zajednici. Sazrili smo, naučili smo da divanimo i kad se ne slažemo, al da to ne znači da jedni drugima okrećemo leđa. U takoj atmosferi, ubeđena sam da ćemo uradit sve što triba. Prid NSBNM ostaje još tušta posla, a niki su posebno aktuelni. – Ostaje nam da se borimo sa Dekretom iz 1945. godine, i on s nama, kako god. Dok nas ima živi, tražićemo da se on ukine, a vidićemo ko će bit istrajniji. Očekiva nas i završavanje drugog izdanja Ričnika, pridstoji nam uskoro razgovor sa Maticom srpskom, oni su glavni izdavači i vlasnici autorski prava prijašnji ričnika, al će i taj proces bit gotov.

Dodiljena priznanja Kako je to i običaj, na svečanoj sidnici su podiljena i vridna priznanja NSBNM. Priznanje „Ambrozije Šarčević” za poseban doprinos u oblasti naučno-istraživačkog rada o Bunjevcima dobili su dr Drago Njegovan i dr Aleksandar Raič, priznanje „Mara Đorđević Malagurski” dobili su Kata Kuntić, za poseban doprinos u oblasti kulture Bunjevaca, i Branko Pokornić, za pokrećanje amaterskog filmskog stvaralaštva o ličnostima i znamenitostima Bunjevaca. Mirjana Savanov zaslužila je priznanje „Mijo Mandić” za poseban doprinos u oblasti obrazovanja Bunjevaca, dok je Stevan Nemet zaslužio priznanje „Kalor Milodanović” za pokrećanje prvi radio emisija na bunjevačkom jeziku. NSBNM priznanje je naminio i Bunjevačkom kulturnom centaru Subotica za dvadesetpetogodišnji rad na nigovanju i očuvanju identiteta Bunjevaca.