Bunjevci nisu jedini narod koji slavi uspešan završetak žetve, čime se na simboličan način šalje zahvala svima onima koji su pomogli da se dođe do žita koje život znači. Koliko Bunjevcima znači „Dužijanca”, koliko su opijeni mirisom zemlje, koliko su spremni da je natapaju sopstvenim znojem da obezbede hleb svojim porodicama, potvrđuje i činjenica da je bunjevačka nacionalna manjina u Srbiji obeležavanje ovog običaja izdigla od običnog sećanja na prošlost i tradiciju, te ga je svrstala među svoja četiri nacionalna praznika, pa tako, uvek 15. avgusta, Bunjevci slave „Dan Dužijance”.

Tako je bilo i ove godine, pa je u ponedeljak, 15. avgusta, u popodnevnim satima počelo obeležavanje nacionalnog praznika. Čin obeležavanja počeo je defileom učesnika, kada se mogla videti sva raskoš bunjevačke narodne nošnje. A kad je povorka prošetala od Bunjevačke matice do „Sunčanog sata”, bilo je vreme i da se vidi još jedan element bunjevačke kulturne baštine, učesnici su zaigrali Veliko bunjevačko kolo. Nastavak povorke je učesnike i goste odveo do spomen biste Blaška Rajića, pred kojom je dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, položila cveće, kao simbol zahvale na svemu onom što je Blaško Rajić učinio, pogotovo za Bunjevce, pa i po pitanju „Dužijance” koju je izveo iz bunjevačkih porodica i predstavio je svima.

Centralni deo obeležavanja „Dana Dužijance”, nacionalnog praznika Bunjevaca, održan je u Velikoj većnici Gradske kuće, kroz svečanu akademiju. Ona je počela intoniranjem himne Srbije „Bože pravde”, ali i svečane pesme Bunjevaca „Podvikuje bunjevačka vila”, a završni taktovi su bili znak da ovogodišnji bandaš i bandašica Tomislav Orčić i Estera Ušumović uđu u salu. Noseći tradicionalne darove, hleb i venac od novog žita, oni su bili pozdravljeni aplauzom gostiju u prepunoj Velikoj većnici, a potom su simbolične darove za uspešan završetak žetve i predali dr Suzani Kujundžić Ostojić.

Bila je to prilika da se na jednom mestu čuje koja reč više o „Dužijanci”, o njenom značaju za Bunjevce, ali i prilika da se visoki zvaničnici obrate prisutnima, te da Bunjevcima prenesu poruke koje će im sigurno pomoći u borbi za očuvanje sopstvenog identiteta koja i dalje traje.

Tako je Nedeljko Tenjović, izaslanik predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića sa govornice u Gradskoj kući poručio okupljenima.

– Čast mi je da vam prenesem čestitke i pozdrave predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, sa željom da vaša zajednica, kao i do sada, ubuduće radi i živi na mnogaja ljeta, i da da pun doprinos na razvoju Republike Srbije, bunjevačkog nacionalnog bića, na dobrobit svih vas i vaših porodica – poručio je Tenjović.

Prisutne je pozdravio i mr Bogdan Laban, gradonačelnik Subotice. On je tom prilikom podsetio na istorijske činjenice vezane za „Dužijancu”, a između ostalog je i rekao:
– Kada se govori o običajima kod Bunjevaca nikako se ne može izostaviti „Dužijanca”, velika svetkovina na kraju žetve. Bunjevci već 330 godina žive na ovim prostorima i njihovo je pravo da neguju i čuvaju svoju posebnost. Bunjevci su primer da jedan narod, prolazeći kroz teška istorijska iskušenja, suočavajući se sa brojnim osporavanjima koja su, bez ikakve sumnje, ostavljala i ožiljke, može da, ako ostane jedinstven, sačuva kulturu, običaje i autohtonost. Poštujem svaku nacionalnu zajednicu koja drži do svoje tradicije i identitena, među njima i Bunjevce koji su uspeli da se očuvaju u baš ne jednostavnim istorijskim i društvenim uslovima – istakao je Laban i poručio da će se ko gradonačelnik Subotice jednako boriti za prava Bunjevaca, kao i svih drugih naroda koji žive u gradu.

Pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama prof. dr Miroslav Štatkić takođe je govorio o značaju „Dužijance”, ali i o specifičnom putu Bunjevaca u borbi za očuvanje autohtonosti.
– Nije ovde samo reč o prazniku posvećenom uzvišenim vrednostima marljivosti, istrajnosti i radu, zahvalnosti za plodove poštenog rada koju Bunjevci neguju vekovima, razlog zašto smo ovde je i to što bački Bunjevci bogatom tradicijom u spektru vojvođanske multikulturalnosti daju posebnu raskošnu nijansu. Razlog je i duboko poštovanje prema vašoj istrajnoj i teškoj borbi za samobitnost i nacionalni kulturni identitet koja traje svih 330 godina koliko je prošlo od dolaska Bunjevaca na sever Bačke. Nijedna manjinska zajednica u vojvodini u borbi za očuvanje nacionalnog bića nije bila izložena pritiscima kao što je bila bunjevačka. U proteklih 330 godina je bezbroj primera za te pritiske, a najdrastičniji je svakako Dekret Glavnog narodno-oslobodilačkog odbora iz 1945. godine kada su Bunjevci, zajedno sa Šokcima, ukinuti. Vreme menja sve, i zasluge i dodeljena mesta i presude, zapisao je najveći pisac sa ovih prostora Miloš Crnjanski, a tako je bilo i sa presudom koja je htela da brutalno ukine jedan ceo narod. Konačno, 46 godina kasnije, 1991. godine, ponovo se na listama za popis našla rubrika „Bunjevac”. Pola veka je, međutim, ostavilo brojne posledice, tu rubriku je popunila tek oko jedna četvrtina snažnog bunjevačkog korpusa iz Bačke. Iako je Dekret obesnažen, on formalno još nije ukinut, a verujem da je došlo vreme da se i to konačno dogodi – rekao je Štatkić i još jednom poručio: – Uprkos svemu što su proživeli i preživeli, Bunjevci su tu, samosvesni, uspravni i svoji i takvi treba da ostanu.

Prisutnima se obratila i dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine.
– „Dužijanca”, naš nacionalni praznik, naš stari običaj sa salaša pretvoren u crkvenu svetkovinu pre sto godina, u genima je zapisan svakom Bunjevcu. On budi radost što opet ima hleba, ponos što je urađen još jedan ris, ali puno lakši nego što je on nekad bio. Hleb od novog žita simbol je još jedne rodne godine, našeg postojanja na ovim prostorima, kome se ove jeseni navršava 330 godina. Koliko je samo vekova, decenija i godina iza nas, teškog rada na pretvaranju nepristupačne močvare u plodne njive, koliko dobijenih bitaka i ratova za slobodu ovih prostora. Koliko prolivenih suza za onima koji se iz ratova nisu vratili, koliko prolivenih kapi znoja za one koji su ostali i nove koji su se rađali, da bi bilo makar hleba na stolu. Jedan nepregledan niz borbe, opstajanja, upornosti, pa i onda kad se drugima činilo da za tim više nema smisla, ko što je bilo 1945. godine. Kad verujete u ono što jeste, kad drugog izbora nemate i ne želite imati, onda postoji samo jedan put, napred i uspravno koliko god to bilo teško. Danas kad se na sva zvona govori o Evropi, smatram da smo mi Bunjevci braniči tih granica tokom vojne krajine u XVII i XVIII veku, naša kultura, običaji, nošnja odišu baroknom raskoši sa evropskih prostora, a opet iskrenošću običnog čoveka, salašara, koji je na svojim plećima očuvao bunjevštinu.

Potom je predsednica NSBNM počasnim gostima, predala darove. Tako je Nedeljko Tenjović primio krunu od slame, umetnički rad Stipana Budimčevića, da je uruči predsedniku Nikoliću, Bogdan Laban je darivan hlebom od novog žita, a Miroslav Štatkić žitnim vencem.

Proslava nacionalnog praznika Bunjevaca „Dana Dužijance” nastavljena je „Bandašicinom kolom” u restoranu „Spartak”.