│ Datum kreiranja: 17. avgust 2019. │

Svečano je bilo u četvrtak u Subotici kad je centrom varoši prošo defile učesnika obilužavanja nacionalnog praznika Bunjevaca – „Dana Dužijance”. Dica, mladi, i oni malo stariji, priko 400 učesnika, obučeni u narodne nošnje, pridvođeni bandašom i bandašicom imali su istu ideju – pokazat dio tradicije bunjevačkog življa, tako lipo sklopljene u mozaik šarene Subotice – a sve ko zafala za uspišan cilogodišnji poso nigovanja zrna žita, od sitve do žetve.

Najsvečaniji čin proslave bio je svakako momenat kad su bandaš i bandašica pridali domaćinu proslave kruv od novog žita. Bio je tosimbol zaključenja centralne manifestacije, a nacionalni praznik, u realizaciji Ustanove kulture „Centar za kulturu Bunjevaca”, nuz podršku Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, te pomoć bunjevački udruženja, se proteže od Svetog Marka, kad se žito blagoslovi, do Velike Gospojine kad se zafaljiva na plodovima.

– Pridajem vam ovaj kruv od novog žita sa naši plodni njiva da Dužijancu još dugo slavimo – kazala je Dunja Mačković, bandašica, pridajuć kruv od novog žita pridsidnici Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine dr Suzani Kujndžić Ostojić, dok joj je Vladimir Vuković, bandaš, prido vinac od novog žita.

– Dok sam primala ovaj kruv, mislila sam se koliko je dosad kruva ispečeno, koliko je žita požnjeveno, da bi nas, Bunjevaca, i svi drugi sugrađana, bilo u ovolikom broju. Koliko je samo truda, znoja i volje uloženo da se ova neprigledna ravnica otme od onog što su naši prici zatekli ada su stigli dovde. Iz sveg tog je iznikla Dužijanca – istakla je pridsidnica NSBNM, te je dodala da je u prithodnom periodu bunjevački posto priznat ko jezik, a ne samo govor, te nastavila:

– Učinićemno sve da bunjevački bude službeni jezik u Subotici i u svim mistima u kojima je utkana naša istorija. Uostalom, prvi statut Subotice pisan je na bunjevačkom, a sad bi se mogli vratit di nam je misto.

Slavili su Bunjevci i ranije svoj nacionalni praznik, al je centralna proslava uvik bila u Velikoj vićnici Gradske kuće u Subotici. Napor da se sve pribaci na otvoreno nije bio jednostavan, al je pogled na pun gradski trg bio najbolja nagrada za sav uloženi trud. Bunjevci, al i svi drugi sugrađani, rado su uživali u promociji tradicije.

U ime lokalne samouprave praznik Bunjevcima je čestitala Zagorka Panić, pomoćnica gradonačelnika i gradska menadžerka.

– Okupili smo se u srcu Subotice, na mestu gde je utkana sva naša istorija i na kome se prepliću sadašnjost i budućnost. Ovo je tradicionalna svetkovina ponosa i dostojanstva, zahvale na novom žitu i hlebu. Slavimo i najviše ljudske vrednosti, marljivost, mukotrpan rad, upornost, a uvažavanje posebnosti je temelj budućnosti i napretka. Lokalna samouprava je uvek tu da bude siguran partner, podrška, ne samo za čuvanje Dužijance, nego za sve ono što baštini tradiciju i kulturu, a Subotica je poznata po negovanju različitosti koje nas zbližavaju.

U svom izlaganju prof. Miroslav Ilić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose s virskim zajednica podvuko je ideju o borbi Bunjevaca za očuvanje samobitnosti.

– Ova borba je prolazila, a prolazi i dalje, kroz velike izazove i iskušenja. Jedini koji razumeju težinu tih izazova i koji imaju empatiju prema Bunjevcima jesu Srbi, jer Srbe i Bunjevce veže bolno iskustvu koje se tiče pokušaja nasilnih asimilacija. Jedan od takvih činova desio se u maju 1945. godine, kada je Glavni narodno-oslobodilački odbor u formi naredbe poništio bunjevačku i šokačku samobitnost.

Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku dilatnost prof. dr Zoran Milošević nuz čestitke je uputio i riči zafale.

– Hvala vam što smo zajedno i što promovišemo nešto što nije samo tradicija, nego i moderna Srbija. čuvamo sećanje na naše pretke, promovišemo skromnost, posvećenost i vrednoću, sve što nam treba za budućnost. Vrednosti koje stvaramo jesu da ostanemo vredni, radni i skromni, a drugo da uspostavimo dijalog unutar sebe, da dida i dite budu zajedno, da promišljaju zajedno o vrednostima koje su bliske i mladima i starima, da nađemo u sebi mir, kao i mir u odnosima sa drugima u našoj lepoj Subotici, Vojvodini i Srbiji.

Okupljene je pozdravio i dr Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu uprave i lokalne samouprave.

– Hvala na pozivu na katoličku Veliku Gospojinu, a mi vas pozivamo na pravoslavnu u Zrenjaninu. Upravo to govori kako mi i na koji način vidimo ovaj grad, Bačku, Vojvodinu i Srbiju. Vidimo ovo kao nešto gde zajednički radimo, stvaramo, a kada treba da slavimo, ali i da se čuvamo da bismo mogli da trajemo – dodo je Bošnjak.

Posli pozdravni govora uslidio je kulturno-umitnički program u kojem su učestvovali BKC „Tavankut”, PG „Kolo” Tompa, GKUD „Sombor”, KPD „Jedinstvo Egyseg”, OKUD „Mladost”, KUD „Aleksandrovo” i KUDŽ „Bratstvo”, s bunjevačkim folklorom, dok se Katarina Novaković pridstavila s groktalicom. Cila proslava zaključena je tradicionalnim bandašicinim kolom koje je otvorilo vrata za sve one koji poštivaje bunjevačke običaje.