│ Datum kreiranja: 04. februar 2019. godine │

Bez nigovanja tradicije teško je čekat sigurnu budućnost za nove generacije. Tim su se u bunjevačkoj zajednici vodili kad su birali koji će im bit nacionalni praznici, pa i nije čudo da se med četri nalazi i „Dan Velikog prela”.

Najlipše prelje: Dunja Mačković, Jovana Vidaković (najlipša prelja) i Dunja Babić

Prvo Veliko prelo održano je prija 140 godina, ono je simbolično bilo prilika da se Bunjevci prija gotovo jednog i po vika okupe i pokažu Subotici i Subotičanima koliko ji ima i kaki su njim običaji, nošnja... Danas je, sticajom razni okolnosti, Bunjevaca manje neg 1879. godine, al je Veliko prelo i dalje prilika da se svit okupi, proveseli, da istakne dio tradicije i okupi generacije. Upravo je tako bilo i ove godine, na Marin, 2. februara, kad je u organizaciji Ustanove kulture „Centar za kulturu Bunjevaca”, a pod pokroviteljstvom Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine u restoranu „Spartak” i održano ovogodišnje Veliko bunjevačko prelo.

Okupilo se i ovog puta tušta svita, kako Bunjevaca iz čitave regije, tako i njevi gostivi, sa idejom da malo prodivane, provesele se nuz pismu Zvonka Bogdana, al i da, kako smo i kazali, budu dio tradicije, uživajuć u najlipšoj preljskoj pismi, te lipoti kandidatkinja u izboru za najlipšu prelju.

– Danas, kad je sve brzo i „instant”, kad čeljad ima malo vrimena i za sebe, značaj prela koje nas okupi da sidimo jedne nuz druge, kad odvoji vrime za nacionalni praznik u čuvanje tradicije, je velik. Prija 140 godina smo se okupili oko Pučke kasine sa željom da se pridstavimo zajednici u kojoj živimo. Posli 140 godina više nemamo potribu pridstavljat se da smo tu, svi to znaju, al imamo potribu bit jedni s drugima, obilužit velik datum i potvrdit da ćemo još dugo trajat – istakla je dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.

Pridsidnica NSBNM viruje da uloženi rad na promovisanju i čuvanju nacionalnog identiteta daje rezultate.

– Zna se sad već dosta o našim bunjevačkim običajima. Pogotovo to lipo uče naši najmlađi u škulama. Ostaje moždar malo slabije upoznata sa starim običajima sridnja generacija, al tu je bitna uloga medija koji to prinose. Sve je manje oni koji ne znaje koliko je, na primer, prelo bitno za Bunjevce. Držimo se tradicije, a da smo na dobrom putu potvrđiva i da konačno, posli 330 godina na ovim prostorima, imamo priznat jezik.

Najlipša preljska pisma: Gabrijela Diklić

Prisutni su mogli pratit i kratak program, kroz kojeg je o Velikom bunjevačkom prelu divanila Stela Bukvić, a potom je, zajedno s Tamarom Babić izvela prvu i najpoznatiju preljsku pismu „Kolo igra, tamburica svira”.

Okupljene je pozdravio i Dragi Vučković, načelnik Severno-bačkog okruga.

– Ovo je značajan praznik za sve nas koji živimo, ne samo u Subotici, nego u celoj Srbiji. Negovanje ovakvih običaja čuva identitet jednog naroda i vrednosti za koje se on borio i žrtvovao, istovremeno dajući primer i drugim zajednicama. Kada ne bismo imali identitete, ne bi bili ni u situaciji da sarađujemo. Drago mi je da Bunjevci čuvaju ove običaje i svojim identitetom oplemenjuju zajednici u Subotici, ali i u Srbiji.

Ostatak večeri proteko je u divanu, veselju, večeri, najsrićniji su se radovali tomboli, a svi su zajedno uživali. Kako je to zabilužio i Zvonko Bogdan u svojoj pismi „Po ponoći svi smo jedno bili, dobro vino utrnilo sviće, igralo se i pivalo tako, ko da niko nikad umrit neće”...