Put koji zrno žita priđe do kruva dugačak je i mukotrpan, a prožet je velikim radom, brigom, stripnjom, konačno, i slavljom u momentu kad je sve gotovo. Upravo je cio taj proces izuzetno bitan za sve narode koji nastanjuju našu plodnu ravnicu, al poseban odnos prema njemu imaje Bunjevci sa severa Bačke koji su sve ove elemente upleli u Dužijancu. Rič je o običaju koji je zapravo zafala Bogu za podršku u velikoj obavezi obezbiđivanja kruva za porodicu, a bunjevačka zajednica u Srbiji ga slavi ko jedan od svoja četri nacionalna praznika.

Tako je bilo i ove godine, na Veliku Gospojinu, u sridu, 15. avgusta. Održana je prvo sveta misa zafalnica, u Franjevačkoj crkvi Svetog Mihovila, a tom prilikom je gvardijan Zdenko Gruber istako da je na čoviku da stvori uslove za razvoj zrna žita.

Program je nastavljen u poslipodnevnim časovima, kroz svečani defile učesnika u narodnim bunjevačkim nošnjama, te Velikim bunjevačkim kolom isprid Gradske kuće.

Bunjevci poštuju lik i dilo Blaška Rajića, koji je Dužijancu od porodične svetkovine pritvorio u crkveni obred, a potom Dužijanca postaje i gradska manifestacija, pa je tako i ove godine položen vinac na njegovu spomen-bistu.

Najsvečaniji čin pridstavljo je momenat kad su bandaš i bandašica, Mario Vojnić Hajduk i Jovana Vidaković, pridali pridsidnici Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine dr Suzani Kujundžić Ostojić kruv i vinac od novog žita, simbole Dužijance, na svečanoj akademiji u Velikoj vićnici Gradske kuće u Subotici.

Divaneć o značaju Dužijance pridsidnica NSBNM je istakla da je teško objasnit šta je Dužijanca i kako se Bunjevci osićaje na Veliku Gospojinu, kad se zafaljivaju Bogu na još jednoj bavljenoj žetvi i rodnoj godini.

– Kad su naši prici krenili na ove prostore nisu mogli ponet tušta tog sa sobom, al su poneli svoje običaje, jezik i viru, sve ono što je najsvetije svakom narodu, pa i nama. čuvali smo to tri vika, ostali smo drugčiji od ostali, al i pripoznatljivi. Nije uvik to bilo lako ni jednostavno. Nije jednostavno, nažalost, ni danas. Običaji se čuvaje kroz mlade naraštaje i maternji jezik – istakla je dr Kujundžić Ostojić i apelovala na nadležne da pomognu kada je u pitanju oblast obrazovanja, al i druge oblasti.

– Zamolila bi sve one koji mogu da utiču da se vratimo tamo di smo bili i da nastavimo sigurnim koracima naprid da nam pomognu, jel mi tražimo samo ravnopravnost sa svim nacionalnim manjinama – dodala je pridsidnica NSBNM, te je podsitila i da je prvi Statut Subotice u 18. viku pisan na bunjevačkom jeziku, koji je u međuvrimenu izgubio političku bitku.

Bogdan Laban, gradonačelnik Subotice, potvrdio je da Dužijanca svake godine pridstavlja uzvišen trenutak za Suboticu.

– Povezujući ovogodišnje seme sa budućim rodom žita, Dužijanca je više nego ijedna gradska manifestacija okrenuta budućnosti i zato je važno naglasiti da nije reč o običnoj svetkovini, nego o manifestaciji koja ima dublji smisao. Ona je ogledalo Subotice, zapis i putokaz, verodostojni svedok vremena i dobronamerni glasnik budućnosti koji ukazuje da je od neprocenjive važnosti da nasleđe predaka bude sačuvano za slavu i dobrobit generacija koje dolaze. Laban je istako da su Bunjevci više od tri vika u vinac današnjice ugrađivali svoje biće, da su bili tvrd i pouzdan oslonac u svim vrimenima.

– Moramo se postaviti tako da zajedništvo, ljubav, poštovanje i uvažavanje posebnosti ostanu temelj naše sutrašnjice i prosperiteta našeg grada.

Mihalj Njilaš, podpridsidnik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne zajednice, podsitio je da je Dužijanca zapisana u genima svakog Bunjevca koji uspivaje čuvat svoju tradiciju, kulturu, običaje, odnosno, svoju autohtonost.

– Bunjevci slave Dužijancu uz najuzvišenije ljudske vrednosti, te i ovim putem pokazuju da su te vrednosti ugrađene u temelj postojanja identiteta Bunjevaca. Ovo je dokaz kako se čuva sopstvena tradicija, a ta tradicija širokom spektru vojvođanske raznolikosti daje posebno i izuzetnu raskošnu notu. Očuvanje i razvoj te raznolikosti kao celine i svakog njenog segmenta jedan je od trajnih prioriteta Pokrajinske vlade – podvuko je Njilaš.

Ivan Bošnjak, državni sekretaru Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, iskoristio je priliku da podsiti da su država i manjine u poslidnji godinu dana zajedno radili na donošenju novi zakona.

– Džabe nam zakoni i akcioni planovi ako ih ne poštujemo i ne ispunjavamo, i džabe sve, ako se ne razumemo, ako ne dozvolimo jedni drugima da govorimo jezik kojeg su nas majke učile – kazo je Bošnjak, te je poručio Bunjevcima da će u većinskom narodu imat i dalje pravog prijatelja, partnera i dobrog komšiju, a sve pripadnike nacionalni manjina je podsitio na skore izbore za nacionalne savite.

Obilužavanje „Dana Dužijance” okončano je tradicionalnim „Bandašicinim kolom” u restoranu „Spartaku S”.