U okviru petnajstog Festivala bunjevačkog narodnog stvaralaštva, četvrtog dana Festivala održana je i četvrta Panel konferencija „Usmeno narodnog blago, običaji i tradicija bački Bunjevaca”.

Konferencija je održana u Plavoj sali Gradske kuće u Subotici, a ideja vodilja je, ko i na prijašnje tri, zaštita nematerijalnog kulturnog blaga u našoj zajednici. Konferencija se sastojala iz tri dila, stručnog pridavanja pridstavnika Centra za nematerijalno kulturno nasliđe Ministarstva kulture Republike Srbije, promocije zbornika sa prithodne Panel konferencije, dok je treći dio bio posvećen novim inicijativama za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasliđa Bunjevaca („Tradicionalni kolač – Božićnjak”, „Polivači”, „Slamarstvo – bunjevačko nacionalno obilužje” i „Prve bunjevačke komponovane pisme”).

O samom načinu i koracima kako se mož doć do zaštite nematerijalnog kulturnog nasliđa jednog naroda divanio je Saša Srećković, muzejski savitnik Etnografskog muzeja u Beogradu i član evalucionog tila UNESCO-a u Parizu za liste nematerijalnog kulturnog nasliđa.

– Jedan od najizrazitiji primera bogatog nematerijalnog kulturnog nasleđa se odnosi i na Bunjevce. UNESCO-ve liste su prepune interesantnih običaja i tradicija i one svakako mogu da budu sačuvane u jednoj bogatoj riznici. Naravno, da bi se stiglo do te liste, postoje i određeni administrativni koraci da se nematerijalno kulturno blago prepozna u jednoj široj međunarodnoj areni. Zato je najvažnije da sami Bunjevci, kao i sve druge zajednice, budu svesne vrednosti svog folklora i nematerijalnog kulturnog nasleđa. Prvi korak je da se takvi elementi prepoznaju u samoj zajednici, da se vrednuju, prouče i dokumentuju, da se popišu na regionalnom i nacionalnom nivou, a tek potom ide korak kada se traži put do liste UNESCO-a. Nadam se da će ti koraci slediti jedan za drugim i kod Bunjevaca, ali to najviše zavisi od same zajednice – istakao je Srećković.

Zamoljen da predvidi koji bi to element iz bogate bunjevačke tradicije najprije mogo da se nađe na reprezentativnim listama, Srećković je odgovorio:

– Teško je da se tako nešto predvidi, ali je, što se tiče opšte vidljivosti na nivou Srbije, to najverovatnije za Dužijancu i slamarke. Prepoznaje se kod Bunjevaca i mnogo drugih stvari, ali mi se čini, s obizrom na opštu vidljivost, da bi ove tradicije mogle biti prve na redu kada dođe vreme za nominaciju za Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Referat o tradicionalnom kolaču – božićnjaku, iznela je Nela Ivić, o običajima za Vodeni ponediljak divanio je Branko Pokornić, Kata Kuntić je divanila o slamarstvu, dok je Tamara Babić bila zadužena za divan o prvim bunjevačkim komponovanim pismama. Ona je ujedno bila i koordinator programa Fesitvala.

– Važno nam je što je ministarstvo kulture Republike Srbije pripoznalo projekat KUD „Bunjevka” ko jedan od ključni i važni za bunjevačku zajednicu. Dobili smo priliku da pokrenemo nike nove inicijative, nike su nastavljene od prošle godine, a sve su to važne teme u borbi za očuvanje našeg nematerijalnog kulturnog nasliđa, jel Bunjevci zaista imaju bogato kulturno nasliđe. Nadam se da će nike od tema koje su inicirane u protekle četri godine bit zaštićene u okviru organizacije UNESCO. Taj poso se mora što prije završit, poznato je da ima dosta svojatanja naše kulture i običaja, a na ovaj način bi tome mogli stat na kraj. Zaštitom bunjevačke kulture dobićemo potvrdu autentičnosti i pripoznatljivosti. Ovo je samo početak jednog ozbiljnog rada, a možda će ovaj rad pomoć formiranju ozbiljni institucija koje će ubuduće stat iza ovaki projekata – kazala je Tamara Babić.