U petak, 24. novembra, u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici, svečanom akademijom bunjevačka zajednica je proslavila jedan od četri nacionalna praznika – Dan Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostali Slovena, u Novom Sadu, 25. novembra 1918. godine.

Bila je to prilika da se svi još jedared podsite velike uloge Bunjevaca prija 99 godina, u momentima kad su se stvarali temelji države u kojoj Bunjevci i danas žive.

Prisutnima su se tom prilikom obratili dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, Dragi Vučković, načelnik Severno-bačkog okruga, ko i dr Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije.

Divaneć o nacionalnom prazniku, dr Kujundžić Ostojić je istakla da NSBNM nije slučajno dono odluku da ovo bude jedan od četri nacionalna praznika ove zajednice.

– Bitno je da vidimo kako smo, ko zajednica, prošli u ovi skoro 100 godina od Velike narodne skupštine, kako smo se snašli i kako se snalazimo i danas. Takođe, bitno je znat da se danas, u 21. viku, borimo još uvik sa jednim dekretom iz 1945. godine, kad je teško zamislit da tako štogod još uvik postoji. Borimo se za svoj jezik, za svoja prava. Mislim da svima mora bit jasno šta znači bit Bunjevac, mi smo to zaslužili ko narod, boreći se na ovim prostorima više od tri vika.

Dragi Vučković, načelnik Severno-bačkog okruga, istako je da valja slavit ovake datume, kad su hrabri ljudi značajno doprineli da se ova teritorija prisajedini Kraljevini Srbiji.

– Oni nas teraju da razmišljamo šta je danas naš izazov u odnosu na izazove pre 99 godina. Naše je da vaspitavamo decu u vreme kada su najveća pošast u ovom globalizmu samodovoljnost i sebičnost. Vidimo da se ponovo pojavljuju i pipci fašizma koji ne dozvoljavaju pravo na različitost, pravo na zajedništvo. Zato je i poruka 25. novembra, bar za mene u Subotici, poruka o zajedništvu, te da neke stvari možemo da radimo samo zajedno, nikako odvojeno. Kao čovek koji je tu stasavao, učio i pokušavao da izgradi karijeru, ako sam od nekoga naučio kako se živi sa nekim, a ne pored nekog, onda sam to naučio od Bunjevaca.

Značajan dio Akademije bio je posvećen prvom pridstavljanju Zbornika radova sa Naučnog skupa „Kultura i identitet Bunjevaca”koji je održan 18. februara u Novom Sadu. Zbornik su pridstavili dr Drago Njegovan, urednik izdanja, al i direktor Muzeja Vojvodine koji je i izdavač značajnog dila za Bunjevce, i prof. dr Slobodan Orlović, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

I ovom prilikom je podvučen značajan uticaj Bunjevaca pri stvaranju Kraljevine Srbije, kasnije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, potom i Jugoslavije. Prija 99 godina 84 delegata iz bunjevačke zajednice, što svidoči o brojnosti Bunjevaca na ovim prostorima (Bunjevci su po brojnosti bili drugi narod na Velikoj narodnoj skupštini), bili su med onima koji su odredili granice. Poznato je kaki su put od tog doba prišli pripadnici ove zajednice, a posebno je to bilo drastično izraženo kroz Odluku Glavnog narodno-oslobodilačkog odbora Vojvodine iz 1945. godine, kojim su Bunjevci na ovaj način nedvosmisleno ukinuti. Poslidice take odluke vidljive su i danas, a o njima svidoče i popisi stanovništva, trenutni broj Bunjevaca, al i težak put do ostvarivanja prava koje druge nacionalne zajednice na ovim prostorima već odavno imaje.

– Zbornik donosi činjenice, a sad je i najbolje vrime da se tako štogod promoviše. Trideset i osam autora je govorilo o bunjevačkom pitanju, upućeni su bili pozivi i onim Bunjevcima koji sebe vide kao dio jednog drugog naroda, al su oni odbili da učestvuju. Ovo je svakako jedna kompleksna, teška, ozbiljna i važna tema, a mi smo uspili da je sagledamo na dobar način. Virujem da će i Zbornik doprinet da se konačno povuče taj dekret iz 1945. godine – prokomentarisala je dr Kujundžić Ostojić.

Glavni i odgovorni urednik Zbornika bio je dr Drago Njegovan, a u svom izlaganju on je istako da je razmotren istorijski tok života Bunjevaca, al i kulturološki i etnološki aspekti njeve egzistencije. Takođe, istako je da je posebna pažnja bila posvećena Dekretu iz 1945. godine kojim je bilo zabranjeno postojanje Bunjevaca.

– Posebno mi je drago što se Zbornik prvi put promoviše u momentima kada se obeležava nacionalni praznik Bunjevaca, Dan Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena. Velika narodna skupština donela je jednoglasnu odluku da se ove teritorije otcepe od Ugarske i pripoje Srbiji. Za to je glasalo više nacija, bio je to i višestranački skup, a po prvi put su glasale i žene. Bunjevci su bili drugi po brojnosti, odmah posle Srba, što govori i o broju Bunjevaca – istako je dr Njegovan.

Jedan od autora bio je i prof. dr Orlović, a njegov rad je bio usmiren na oblast prava. Naravno, tiče se to Dekreta iz 1945. godine, a bio je to akt nasilne asimilacije, akt koji je protivan Ustavu i koji nije ni malo demokratičan. Iako taj akt danas nema pravnu snagu, prof. dr Orlović podržava napore NSBNM da se on u Skupštini Vojvodine tako i okarakteriše, odnosno da se proglasi aktom koji je protivan ljudskim pravima i, naravno, Ustavu.

– Naime, predajem ustavno pravo, a ustavno pravo ima jednu veliku celinu koja se bavi ljudskim pravima. Među svim tim pravima jedno pravo, odnosno zabrana, je istaknuta danas u savremenim državama, koje se vole nazivati pravnim, a to je pravo, odnosno zabrana nasilne asimilacije. Ovde je reč o nasilnoj asimilaciji koju je izazvao jedan pravni akt u partizanskom stilu donet, neposredno nakon Drugog svetskog rata, od Narodnog oslobodilačkog odbora. Ako ćemo ga porediti sa sadašnjim organima, to je Skupština AP Vojvodine. Akt nasilne asimilacije, pod pritiskom prava, da Bunjevci i Šokci ne smeju biti to što jesu, nego se moraju pretvoriti u Hrvate, bi u današnim državama izazvao reakciju Ustavnog suda koji bi poništio takav akt. U vreme pre 70 godina drugačije su prilike bile i taj akt je proizvodio dejstvo u toj meri da se broj Bunjevaca u velikom broju smanjio do jednog minimuma nužnog za opstanak jedne etničke zajednice. Šta možemo uraditi sa takvim aktom danas bilo je pitanje koje je meni izazvalo motiv da se prihvatim ove teme. Ne možemo pokrenuti ocenu ustavnosti, taj akt se ne primenjuje, ali možemo ga eliminisati kao pravno nasleđe, bar simbolično, iz našeg pravnog poretka. Najmanje može da se ishoduje sednica Skupštine Vojvodine na kojoj će se o tome raspravljati. To je najmanje što može da se učini za bunjevačku manjinu, pred veliki 100 godišnji jubilej prisajedinjena Bačke, Baranje, Banata, dan ranije Srema, kraljevini Srbiji.

U kulturno-umitničkom dilu programa nastupili su Subotički tamburaški orkestar i vokalna solistkinja Zorana Iđuški iz Sombora.