Kruv od novog žita prvi je put posvećen jutros u Franjevačkoj crkvi, na misi. Fala gvardijanu Zdenku Gruberu što nas je primio u božiji dom, i virujem da će to postat tradicija, jel su nas franjevci u seobama i vodili, poručila je dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, prilikom svog obraćanja na Svečanoj akademiji kojom je zaključeno obilužavanje„Dana Dužijance”, jednog od četri nacionalna praznika Bunjevaca, kako je to i red, na Veliku Gospojinu, 15. avgusta.

Svečanoj akademiji je prithodila povorka čeljadi svi generacija, svi obučeni u bunjevačko ruvo, svi jednako ponosni što se i ove godine mogu prošetat kroz svoju varoš, pokazat se, ko su i šta su. Otprilike na polak puta, povorka se zaustavila, a u senki tornja Varoške kuće zaigrali su Veliko bunjevačko kolo, taktovi poznate melodije mišali su se sa uzdisajima dragosti. Još koji korak je načinjen, a onda je valjalo odat počast i Blašku Rajiću, koji je dao velik doprinos razvoju Dužijance, koja je od običaja u svakoj familiji postala širom svita poznata.

Domaćini i gosti, zajedno okupljeni u Gradskoj kući, di i valja proslavit ovako značajne datume, mogli su se još jedared uvirit zašto je Dužijanca toliko važna Bunjevcima. Ne slave, naravno, samo Bunjevci svršetak žetve, al je ona jednostavno utkana u život i postojanje čeljadi iz ove zajednice.

- Dužijanca je naš starovinski običaj koji nas prati od postanka, seoba i našeg života u Panonskoj ravnici. U njoj je satkana sva naša stripnja za svaku rodnu godinu,svaku vlat žita, svako zlatno zrno pšenice koje život znači. Satkane su u njoj sve sriće, nevolje, ratovi i primirja, koji su nas vikovima lomili, al ne i slomili. Ima nas u ovoj ravnici di je čovik najviša tačka, di se uspravno stoji, i kad se radi, i kad je ampa i kanikula, al i kad se igra i piva. Ima nas da svidočimo o prošlim vrimenima, ima nas danas, da stvaramo i radimo, al nas ima i za budućnost koja dolazi. Mladi naraštaji danas Dužijancu vide drugačije, kroz divan naši stari, koji se sićaju kako se kadgod radilo, sve ručno i teško. Danas, kad se poso brže završi nuz savrimenu tehniku, Dužijanca nije izgubila od svog značaja, magije koje nosi u sebi, duha zajedništva, slavlja, svečanog i ustreptalog osićanja u svima nama. Nije, jel je Dužijanca vikovima s nama, i mi s njom, ko neraskidiv dio postojanja. Danas je Dužijanca naš nacionalni praznik, pod čijim se okriljem okupljamo, slavimo, radujemo rodnoj godini i gradimo budućnost za naše nove generacije – istakla je dr Kujundžić Ostojić, zafalila se potom lokalnoj samoupravi, pokrajinskoj vlasti, pa dodala:

– Fala svima koji su napravili Veliko kolo, uigrali dicu, oni su uložili svoj talenat, slobodno vrime, ugradili su želju i volju da naš praznik izgleda ovako veličanstveno.

O Dužijanci je divanio i Tivadar Bunford, pridsidnik Skupštine Grada Subotice. Istako je tom prilikom da je to jedan od najstariji običaja Bunjevaca, da ima dug put razvoja, te da je duboko u nacionalnom biću Bunjevaca.

– Taj običaj proslave dobijanja hleba od novog žita i prinošenje darova Bogu, Bunjevci su brižljivo čuvali od kako se slavi. A slavi se na najboljem mestu, na našoj blagorodnoj ravnici, gde vekovima živimo zajedno i stvaramo budućnost. Poštovanje hleba i žita kod Bunjevaca počiva na prvoj molitvi koja se nauči, a primenjuje se u gotovo svakom trenutku života. Divanio je Bunford dalje o običajima, o značaju Dužijance 1911. godine kad je Blaško Rajić održo prvu Dužijancu u Crkvi Svetog Roke, te naglasio da se to, koliko je Dužijanca značajna za Bunjevce, vidi i po tom da je NSBNM proglasio upravo nju za nacionalni praznik, slaveć pritom plodnost žitni polja, novu rodnu godinu... Konačno, naglasio je neraskidivu povezanost Dužijance i Subotice.

– Dužijanca simbolizuje ono što Suboticu čini onakvom kakva jeste, a to su njeni pošteni, marljivi, zahvalni, tradiciji posvećeni i svojoj zemlji odani ljudi koji vole to što rade i grad u kome žive i rade. Subotica je sredina u kojoj ljudi oduvek žive u miru, međusobno se uvažavaju i jako dobro razumeju, iako govore različitim jezicima. Subotica ceni i vrednuje različitost kao prednost, a ne nešto što nas deli. Suboticu su stvarali brojni narodi, među njima i Bunjevci, koji su umeli i imali snage da se očuvaju u ne baš jednostavnim istorijskim i društvenim okolnostima. Lokalna samouprava će svakako i dalje podržavati očuvanje i razvoj identiteta bunjevačke nacionalne manjine, ali i svih drugih nacionalnih zajednica koje žive u našem gradu.

Da slaveć Dužijancu, Bunjevci slave najuzvišenije ljudske vridnosti, marljivost, istrajnost i pošten rad, poručio je Đorđe Milićević, podpridsidnik Vlade AP Vojvodine.

– Pokazujete da su upravo te vrednosti ugrađene u temelje vašeg postojanja i identiteta i to zaista zaslužuje najdublje poštovanje. Slaveći „Dan Dužijance” pokazujete i kako se čuva sopstvena tradicija, a deo toga su mogli da vide svi građani Subotice okupljeni na trgu. Ta tradicija širokom spektru vojvođanske raznolikosti daje posebno izuzetnu i raskošnu nijansu. Očuvanje te raznolikosti, kao celine, ali i svakog njenog segmenta, uključujući i vaš bunjevački, jedan je od trajnih prioriteta ove Vlade. No, vi slavite, pre svega, sopstveno postojanje, istrajnosti u više od tri veka dugoj i teškoj, ali na sreću uspešnoj borbi za opstanak i samoodržanje. Na ovim prostorima su se za to vreme uzdizale i umirale imperije, raspadala carstva, naoko neuništive države... Nikome u tim vremenima nije bilo lako, ali su oni koji su bili veći lakše podnosili udare i gubitke, ma kako veliki bili. Najteže je bilo onima koji su bili brojčano mali, a za to nema boljeg i uzvišenijeg primera od vas, Bunjevaca. Zato osećam potrebu da vašem malom, al velikom narodu, iskažem divljenje za istrajnost, odanost i samopoštovanje koje ste pokazali i koje i dalje pokazujete – istako je Milićević i podvuko:

– Zato ćete uvek imati našu podršku. Naredne, 2018. godine, slavimo važan jubilej, 100 godina od prisajedinjenja Vojvodine Srbiji, a dočekaćemo ga zajedno, kako su to Srbi i Bunjevci zajedno, rame uz rame, činili kada su doneli istorijski važne odluke na koje smo i danas ponosni. Ostanite svoji, budite i dalje mala, ali fina biserna grana na raskošnom stablu naše Vojvodine i naše Srbije.

Proslava „Dana Dužijance” okončana je bandašicinim kolom u restoranu „Spartak S”, a bila je to prilika da se domaćini i gosti još jedared izdivane, al i provesele. Jel, žetva je završena, kruva će bit, biće i Bunjevaca!