Ponosni na našu istoriju

│ Datum kreiranja: 25. novembar 2021. godine│

Kako je to i tradicija, 25. novembra, na dan Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena, u Novom Sadu su, na spomen-ploču na zgradi na Trgu slobode, di je 25. novembra 1918. godine održana Velikna narodna skupština, položeni su vinci.

U ime Novog Sada vinac su položili Miloš Vučević, gradonačelnik, Jelena Marinković Radomirović, pridsidnica Skupštine Novog Sada, a vince su položili dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, te pridstavnici Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine i Saveza bačkih Bunjevaca.

– Odluka doneta 25. novembra 1918. godine je prominila tok istorije u pravom smiru, zafaljujuć mudrom i ispravnom razmišljanju naši pridaka. Ponosni smo na našu istoriju, čuvamo je i smatramo da još više tribamo radit na kulturi sićanja – kazo je, izmed ostalog, Vučević.

Dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica NSBNM, ističe da se ovog datuma moramo sićat.

– Imali smo 84 delegata, a tad smo bili najveća nacionalna manjina koja je dala podršku prisajedinjenju Vojvodine Srbiji. Posli 103 godine Bunjevci i dalje postoje na ovim prostorima i ponosni su na taj trenutak, na tu odluku i na 1918. godinu. Danas smo, posli dosta problema, opet na tragu na kojem su bili naši stari.

Vučević obašo „Bunjevačku kuću“ u Novom Sadu

│ Datum kreiranja: 05. avgust 2021. godine│

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević obašo je u četvrtak, 5. avgusta, „Bunjevačku kuću“ u Novom Sadu. Rič je o prostoru koji pripada Novom Sadu, a koji je dat na korišćenje pripadnicima bunjevačke zajednice u ovoj varoši.

Bila je to prilika da gradonačelnik Novog Sada vidi na koji način se „Bunjevačka kuća“ koristi, al i da kroz divan sa Mirkom Bajićom, pridsidnikom Saveza bački Bunjevaca, i Suzanom Kujundžić Ostojić, te sa ostalim pridstavnicima Savita, SBB-a i udruženja koja funkcionišu u Novom Sadu, sazna više o položaju Bunjevaca u Vojvodini u njezinom administrativnom centru.

– Želimo da se pripadnici svi nacionalni manjina u našoj varoši osićaje ravnopravnim i uvaženim ko i svi ostali građani i uvik ćemo bit tu kako bi saslušali njeve želje i sagledali mogućnosti realizacije isti. Ustupanjom na korišćenje ovog varoškog prostora, doprinosi se očuvanju kulturnog identiteta i osobenosti Bunjevaca. Nuz kulturne sadržaje, ovaj prostor će imat još jednu lipu namenu, a to je pružanje smištaja za studentkinje koje pohađaje studije na Univerzitetu u našoj varoši – kazo je Vučević i naglasio kako triba u praksi poštivat i razvijat multikulturalnost, raznolikost i multikonfesionalnost, triba čuvat različitosti kojima se ponosimo vikovima na ovim prostorima.

Nakon što je Andrea Sabo, jedna od studentkinja, uručila gradonačelniku umitničku sliku od slame, rad Stipana Budimčevića, Mirko Bajić, pridsidnik SBB-a, al i pridsidnik Bunjevačkog kulturnog centra u Novom Sadu, se zafalio Novom Sadu na višegodišnjoj podrški i saradnji, ko i na positi gradonačelnika:

– Saradnja se posebno ogleda u kulturnom pridstavljanju Bunjevaca u Novom Sadu, biće i u političkom radu. Ovaj prostor smo nazvali „Bunjevačka kuća“, jer su vrata otvorena svima, našim ustanovama, pojedincima, naročito mladima. Ode se mogu družit, okupljat, realizovat projekte, ne samo Bunjevci, nego svi naši prijatelji. Našli smo način da podržimo naše mlade studente u Novom Sadu.

Promocija knjige „Groktalice bačkih Bunjevaca“ u Novom Sadu

│ Datum kreiranja: 08. jun 2021. godine│

U ponediljak, 8. juna, u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, održana je promocija knjige „Groktalice bačkih Bunjevaca“ koju ko autor potpisiva dr Suzana Kujundžić Ostojić.

Tom prilikom se moglo čut o vridnostima ove knjige, kako je i zašto ona nastala, te šta ona znači za nacionalnu zajednicu Bunjevaca.

Okupljene je pozdravila mr Tijana Stanković Pešterac, direktorka Muzeja Vojvodine, a o izdanju su divanili mr Lidija Mustedanagić, dr Drago Njegovan i prof. dr Saša Marković, naravno, i dr Suzana Kujundžić Ostojić.

– Temom groktalica se bavim više od deset godina, to je bila i tema mog doktorskog rada, i važno je bilo na jednom mistu prikazat sve to što skupila, i zaokružit u vidu jedne knjige. Drago mi je što je ovako izdanje pripozno i Muzej Vojvodine, time je cio projekat dobio veću vridnost – kazala je, izmed ostalog, dr Kujundžić Ostojić.

Prilog: BKC Novi Sad

Obilužen 25. Novembar Dan Velike narodne skupštine u Novom Sadu 1918. godine

│ Datum kreiranja: 27. novembar 2020. godine│

Ko i svake godine, pa i ove, al pod posebnim uslovima, s ozbirom na trenutnu epidemiološku situaciju, obilužen je jedan od bunjevački nacionalni praznika, „Dan Velike narodne skupštine u Novom Sadu” u sridu, 25. novembra, polaganjom vinaca na bistu Blaška Rajića u Subotici i spomen ploču koja se nalazi na zgradi u samom centru Novog Sada, di je prija 102 godine održana Velika narodna skupština.

Na polaganju vinaca na spomen ploču u Novom Sadu bila je prisutna delegacija isprid Grada Novog Sada, gradonačelnik Miloš Vučević i pridsidnica skupštine Grada Novog Sada mr Jelena Marinković Radomirović, delagacija isprid Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine Mirko Bajić, podpridsidnik NSBNM, i Dragan Kopunović, član NSBNM i odbornik Skupštine Subotice, i delagacija isprid Udruženja potomaka ratnika Srbije 1912–1920 u Novom Sadu na čelu s Goranom Maksimovićom.

– Ovu 102. godinu od prisajedinjenja Kraljevini Srbiji obilužavamo u uslovima trenutne epidemiološke situacije, za razliku od prijašnji godina kad su bile održavane akademije. Ovo je velik datum za Bunjevce i zato ga je važno obilužavat i podsićat na njegov velik značaj – kazala je pridsidnica NSBNM dr Suzana Kujundžić Ostojić.

O veličini ovog velikog praznika za državu Srbiju divanio je i gradonačenik Novog Sada.

– Mi smo ponosni potomci naših slavni predaka, sećamo se istorijskog datuma, ne samo za Bačku, Banat, Baranju što danas zovemo Vojvodina, nego za celokupnu Srbiju. Istorijski 25. Novembar 1918. godine kada su naši slavni preci doneli odluku, ispravno istorijsko utemeljenje, državotvornu odluku da se Bačka, Banat, Baranja, a dan ranije Srem prisajedini Kraljevini Srbiji. Time je suštinski kapitalizovana ideja nastanka Vojvodine. Posebno smo ponosni što su na toj Velikoj narodnoj Skupštini učestvovale i žene i to u tom trenutku kada u Evropi žene nisu imale pravo glasa – istako je Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada.

Koji je značaj ovog praznika za Bunjevce, ko i Bunjevaca koji još uvik žive na prostorima severne Bačke kazo je Mirko Bajić, podpridsidnik NSBNM i pridsidnik SBB.

– I ove godine, ko i svake dosad, obilužavamo ovaj dan, značajan datum za Republiku Srbiju, našu matičnu državu. Istorijska je činjenica kako su Bunjevci dali neprocinjiv doprinos prisajedinjenju današnji prostora Vojvodine tad Kraljevini Srbiji, 1918. godine. Al, nažalost, moram kazat, posli tog, stvaranjom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Bunjevci su izgubili svoj nacionalni identitet, kako bi 1945. godine onim sramnim komunističkim dekretom, potpuno bili izloženi asimilaciji, bukvalno asimilovani naredbom kako se svi Bunjevci, brez obzira na ličnu izjavu, imaje smatrat Hrvatima. Taj akt do danas nije ocinjen i proglašen aktom asimilacije i mi Bunjevci zbog tog i danas trpimo poslidice u svemu tom. Iako danas zafaljujuć dobroj politiki Republike Srbije, Bunjevci jesu ravnopravna nacionalna manjina u Republiki Srbiji, ko što su sve druge nacionalne manjine. Brez obzira na to što danas ima oni koji nas svojataje, osporavaje tu našu autohtonost ko samostalne autohtone nacionalne zajednice, govoreć o bunjevačkim Hrvatima i slično. Mi s ponosom držimo do svog imena, mi s ponosom čuvamo svoj identitet, kulturu i jezik, naravno, s našom braćom Srbima – kazo je Mirko Bajić.

Šta je bila želja za prisjadinjenjom istako je Goran Maksimović isprid Udruženja potomaka ratnika Srbije 1912 – 1920 u Novom Sadu.

– Eto i ove godine pod posebnim okolnostima proslavljamo godišnjicu jednog od sigurno najvećih događaja u savremenoj srpskoj istoriji. Tog 25. Novembra 1918. godine bitno se izmenila istorija naroda na Balkanu i centralnoj Evropi, a ovaj događaj je bio kruna jednog velikog rata i jedne viševekovne želje Srba na ovim prostorima i Srba na drugim prostorima za ujedinjenjem i zajedničkom državom – kazo je Goran Maksimović .