DAN OSNIVANJA NACIONALNOG SAVITA

SVEČANA SIDNICA SAVETA I KAO NACIONALNI PRAZNIK BUNJEVACA

Svake godine 23. februara obilužava se Dan osnivanja nacionalnog savita Bunjevaca. Tako je Nacionalni savit bunjevačke nacionalne manjine održo  u ponediljak, 23. februara svečanu sidnicu u Plavoj sali Varoške kuće u Subatici. To je bila 26–ta po redu sidnica koja je upriličena povodom „23. februara - Dan izbora prvog nacionalnog savita”.

Ovaj dan drugi je po redu nacionalni praznik bunjevačke zajednice. Ta činjenica daje značaj samom činu formiranja Nacionalnog savita. Do formiranja Savita samo je bila decenijska borba za priznanje autohtonosti i imena Bunjevaca. Formiranjom savita je u Republici Srbiji Bunjevcima dato pravo na identitet kao nacionalne manjine. Prvi savit izabran je elektorskom skupštinom, a svaki slideći biran je na neposrednim izborima.

Na sidnici se uvik daje priznanje državnih institucija postojanju savita, odnosno Bunjevcima na svoju autohtonost, ime, kulturu, tradiciju, a od nedavno i zvaničan bunjevački jezik u gradu Subatica, di živi najveći broj građana izjašnjeni ko Bunjevci. Upravo je to priznanje i osnov da Bunjevci danas Srbiju smatraje svojom matičnom državom.

Na toj sidnici divani se o rezultatima, al se i dodiljuju važna priznanja i pravi plan za dalji rad. Nacionalni savit dodiljiva priznanja za posebne doprinose u oblasti kulture, obrazovanja, naučno-istraživačke oblasti ko i za kontinuitet rada bunjevački institucija i ustanova. Tako je bilo i na ovoj sidnici. Sidnicom je pridsidavala pridsidnica dr Suzana Kujundžić Ostojić a prisutne i sve Bunjevce pozdravili su zvaničnici vlasti.

Zvanice koji su se obratili skupu bili su: Stefan Srbljanović, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Sektoru za nacionalne manjine, izaslanik pridsidnice Pokrajinska vlade Maje Gojković i pokrajinski sekretar za privridu i turizam dr Nenad Ivanišević, pomoćnik gradonačelnika Varoši Subatice za oblast komunalni dilatnosti i javna preduzeća Srđan Samardžić a iz kabineta gradonačelnika Varoši Sombora Ivana Šimunova i Tamaša Kanižaia člana Varoškog vića za oblast međunarodne saradnje.

Priznanja koja su podiljena su „Posebno priznanje NSBNM - Ivan Antunović” dodiljeno je Miroslavu Vojnić Hajduku za izuzetan doprinos razvoju bunjevačke nacionalne zajednice, „Priznanje NSBNM - Ambrozije Šarčević” dodiljeno je Zoranu Veljanoviću za oblast naučno-istraživačkog rada, „Priznanje NSBNM - Mara Đorđević Malagurski” dodiljena je Ivanu Šarčeviću – Šarcu za oblast kulture i „Priznanje NSBNM” pripalo je BKC Bajmak za dvadeset godina kontinuiranog rada.

„DEBO ČETVRTAK“

DAN KADA SE PEKU „FANCI“, POPULARNO NAZVAN „FANKIJADA“

U Tavankutu je u četvrtak, 12. februara obeležen „Debo četvrtak”. Već tradicionalno, po četvrti put.

To je manifestacija u kojoj glavnu reč ima tradicionalni fanak, ili kako se kaže krofna. Uz zvuke tamburaša, miris sveže pečenih fanaka, čašicu vina i bogatu trpezu, positioci su uživali u sjajnoj atmosferi.

Manifestacija je popularno nazvana „Fankijada”. U stvarnosti, od davnina to je dan pred uskršnji post i u narodu se zvao „Debeli četvrtak”, ili kako Bunjevci kažu „Debo četvrtak”.

To je tradicionalan praznik kod Bunjevaca. To je poslednji pokladni četvrtak, kada se jede devet puta i da deveti obrok budu fanci.

Stari kažu da se onda peku fanci, a i na treći dan poklada da se peku fanci, a da su se nekada pekli fanci i kada je bio svinjokolj, odnosno disnotor. Običaj kaže da se na „Debo četvrtak” treba devet puta jesti, da bi bili zdravi, da bi bili „debeli i okrugli”. Uz fanke najviše se koristi domaći pekmez i to od “zerdelija”.

„Fankijadu” je posetio veliki broj ljudi, kako iz Subotice, tako i iz drugih mesta u Vojvodini. Iako je to u osnovi bunjevački običaj ovu manifestaciju, humanitarnog karaktera, organizovala je Mesna zajednica „Tavankut”, uz pomoć i podršku bunjevačkih udruženja.

Sav prikupljen novac usmerava se ka svoj deci Donjeg i Gornjeg Tavankuta, i Ljutova. Tako će sva deca dobiti za Uskrs poklone, istakao je Dejan Lončarević, predsednik Saveta MZ „Tavankut”.

VELIKO PRELO

PRELO NA MARIN DAN – PRVI NACIONALNI PRAZNIK BUNJEVACA U GODINI

Nakon Velike narodne skupštine u Novom sadu 25. novembra 2018. godine, na kojoj je doneta odluka o prisajedinjenju današnjih prostora Vojvodine tada Kraljevini Srbiji i potom stvaranja jedinstvene države Južnih Slovena, prvo Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, potom Kraljevine Jugoslavije, ključna posledica bila je konačno definisanje Bunjevaca kao naroda i time prava na očuvanje svoje kulture, tradicije, jezika i identiteta.

Obilužavanje svi kulturni manifestacija je do današnji dana, a to pravo danas Bunjevci imaje ko nacionalna manjina. Pored  najvažnije manifestacije koja je i nacionalni praznik Bunjevaca „Dužijance“, „Bandašicinog kola“, „Ris“-a, običaja „Priskakanje vatre“, običaja prikaza na izložbi „Kruv od novog žita“ i drugi manifestacija, od velike važnosti smatramo „Prelo“. Subotičko prelo je jednako po važnosti samoj dužijanci jel je to prvi nacionalni praznik Bunjevaca.

Bunjevci su uvik bili gostoljubljivi, ljubitelji dobre zabave, strastveni igrači i pri tom raskošni u oblačenju narodni nošnji. Ovaki karakter i mentalitet Bunjevaca, zadržo se do današnjeg vrimena.  U starije vrime prelom se zvao i ženski sastanak na kojem se pivalo, prelo. Prelom se nazivo običaj koji se održavo jedared jel dvared godišnje. Danas je Bunjevačko prelo nacionalni praznik, prvi u godini, kojim se obilužava Bunjevačko ime, identitet, kultura i na kojem se prikazuje sve najvridnije,  od običaja do same nošnje. Prelo se uvik obilužava na „Marin dan” a to je 02. februara. Organizaciju je preuzo Nacionalni savit Bunjevaca od kako je ovaj događaj proglašen jednim od četri nacionalna praznika.  Pored Prela nacionalni praznici su i „Dan osnivanja nacionalnog savita - 23. februar”, „Dan Dužijance - 15. avgust” i „25. novembar - Dan Velike narodne skupštine”. 

Prvi put ove godine Prelo je održano u subatu, 31. januara, a ne baš na Marin dan,  u sali „Zorica” u Subatici, iz tehnički razloga. Goste su pozdravili predstavnici organa grada, pokrajine i države, i to prisutnima se obratio Ivan Bošnjak, državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava, potom se obratio dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam koji je ukazo na značaj organizovanja i nigovanja tradicije bunjevačke kulture. Isprid Varoši Subatice obratio se Ilija Maravić, član Varoškog vića Subatice zadužen za prostorno planiranje sa prigodnim govorom, ko i dr Suzana Kujundžić Ostojić pridsidnica BNS koja je istakla važnost zašto Bunjevci niguju tradiciju organizacije Velikog bunjevačkog prela.

Program je započo svečanom preljskom pismom „Kolo igra tamburica svira” uz tamburaški orkestar „Biseri” a potom molitvom vlč. Nebojša Stipić i započela je svečana večera Velikog bunjevačkog prela 2026. godine.

Naj bitniji događaj na Prelu je izbor  najlipše prelje. Kroz saradnju stručnog žirija i gostivi Prela, za drugu pratilju izbarana je Lea Nađ, za prvu pratilju izabrana je Katarina Đorđević, a titulu najlipše prelje ponela je Jovana Božičković koja je dobila sliku bunjevačkog slikara Ivana Šarčevića - Šarca ko poklon za osvojenu nagradu.

Prelje su u stvari pridstavljale bunjevačku nošnju.

I ove godine po običaju izabrana je i najlipša preljska pisma, a žiri je ovoga puta nagradio stihove pisme „Dan Velikog prela” pisnikinje Gabrijle Diklić. Na kraju programa bila je organizovana tradicionalna i bogata tombola.

BUNJEVAČKO PRELO U BAJMOKU

PRAVA „KRUMPIRAČA“ IZ PEĆI NA PRELU

Tradicionalno se u Bajmoku održava Prelo, neposredno pre Velikog Prela u Subotici, i time se takođe obeležava i čestita nacionalni praznik Bunjevaca. Prelo se održava i u drugim mestima, a posebno u Somboru gde posle Subotice živi najveći broj Bunjevaca.

Prelo u Bajmoku ističemo posebno između ostalog i zato što se samo tu servira prava bunjevačka „krumpirača“ i to u velikim tepsijama direktno iz peći. Krumpirača se zove zato što pored krompira sadrži i kobasicu - divenicu, meso, a posebno proizvod koji se nekad pravio samo na svinjokolju na šalašima a to je „krvavica“.

Prelo se nekada održavalo samo na salašima posle svinjokolja, a danas je to postao zajednički događaj, ne samo Bunjevaca, pa ga možemo svrstati u jedan od događaja koji pokazuje zajedništvo Bunjevaca sa Srbima i drugim narodima u višenacionalnoj sredini.

Ovogodišnje Bajmočko prelo održano je u subotu, 26. januara, u prostorijama KPD „Jedinstvo-Eđšeg“, a bilo je tu je oko 230 Bajmočana i njihovih gostiju. Bunjevački kulturni centar „Bajmok“ je i ove godine bio domaćin.

Branko Pokornić, u ime BKC „Bajmok“, istakao je da je i ove godine uložen značajan trud da se na jednom mestu čeljad okupi, da se zajedno provesele, ali i učestvuju u obeležavanju jednog od četri nacionalna praznika Bunjevaca „Dana Velikog prela“.

Prisutne je pozdravila i dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, a potom su svi zajedno uživali u kratkom programu pripravljenom od strane dece iz OŠ „Vuk Karadžić“, uz bunjevačke igre u izvođenju folkloraca KUDŽ „Bratstvo“. Ovaj događaj predstavlja jedan od najvažnijih oblika očuvanja identiteta Bunjevaca na ovim prostorima.

Usvečanoj i domaćinskoj atmosferi, uz zvuke tamburice, posetioci su uživali u narodnim igrama, pesmama i običajima koji se prenose s kolena na koleno.

Bajmočko bunjevačko prelo nije samo prilika za druženje i zabavu, već i mesto susreta različitih generacija, koje zajedno čuvaju i neguju kulturno nasleđe svojih predaka i svojim prisustvom pokazuju zajedništvo.